INTERVJU S VELJKOM MATIĆEM: Glavno obeležje srpske kadetske veslačke scene u 2017.

On je obeležio srpsku veslačku scenu 2017. kada je kadetska konkurencija u pitanju. Žetvu medalja u ovoj sezoni počeo je trijumfom na Prvenstvu Srbije na ergometrima u Novom Sadu krajem februara, a završio na istom mestu sredinom oktobra, zlatnim odličjem u četverac skulu na Daljinskoj regati. Između ova dva takmičenja osvojio je pregršt medalja, mahom onih najsjajnijih, od kojih posebnu težinu imaju trofeji u četverac skulu na Internacionalnoj regati “Croatia Open” i Beogradskoj internacionaloj regati “Trofeju Beograda”, zlata u dubl skulu na 62. internacionalnoj regati – Bled 2017 i 55. internacionalnoj regati “Vojvodina Open”, te “het-trik” na šampionatu Srbije, gde je prigrabio titule državnog prvaka u dubl skulu, četverac skulu i osmercu. Njegovo ime je Veljko Matić, a po predviđanju Stručnog štaba našeg Kluba u doglednoj budućnosti mogao bi da postane važna figura ovog sporta i u međunarodnim okvirima. Na to upućuju njegove sjajne fizičke predispozicije i istančan osećaj za veslanje, karakteristike neophodne za put ka najvišim veslačkim visinama.

Kako bi ocenio svoj učinak u protekloj sezoni?

Da sam osvojio medalju na Balkanskom prvenstvu u Istanbulu nema sumnje da bi 2017. bila apsolutno savršena. I ovako sam prezadovoljan učinkom u ovoj godini. Izuzev Balkanijade, stigao sam do postolja na svim internacionalnim regatama na kojima sam učestvovao, a na najjačem i najvažnijem domaćem takmičenju u ovoj godini, Prvenstvu Srbije, osvojio sam čak tri zlatna odličja. Posebno sam srećan jer sam na ovaj način nagrađen za ogroman rad koji sam uložio, iako se, iskren da budem, na početku sezone nisam nadao da ću “upisati” baš sve ove uspehe. Do mnogih od njih sam stigao u dubl skulu sa Kostom Petkovićem. Nas dvojica smo mnogo vremena proveli u ovom čamcu, odlično se uveslali i rezultati izgleda da nisu mogli da izostanu.

Šta ti je glavni cilj u narednoj sezoni, tvojoj prvoj u juniorskoj konkurenciji?

Prvi cilj u narednoj sezoni biće mi da izborim svojem mesto u državnom timu za Evropsko prvenstvo za juniore. Svestan sam da će biti izuzetno teško jer ću biti među najmlađima, budući da će mi 2018. biti prva godina u ovoj konkurenciji. Međutim, radiću pakleno preko zime i daću sve od sebe da dosegnem taj cilj. Voleo bih da to bude u dubl skulu sa Petkovićem, ali ako ne budemo dovoljno brzi neću imati ništa protiv da se nađem i u nekom kombinovanom reprezentativnom čamcu. Kada je domaća scena u pitanju želeo bih da na Prvenstvu Srbije osvojim barem jednu titulu u juniorskoj konkurenciji i tako nastavim niz koji sam započeo ove godine.

Posle osnovne škole upisao si Sportsku gimnaziju. Kakvi su ti planovi nakon završteka srednje škole?

Ovog septembra sam krenuo u drugi razred Sportske gimnazije koju sam najviše upisao iz razloga da bih mogao da uskladim obaveze u školi i u Klubu. Profesori i direktor imaju ogromno razumevanje za moje bavljenje sportom i ovom prilikom im se zahvaljujem na tome. Presrećan sam što su samnom u odeljenju i Petković i Nikola Milošević tako da druženje s treninga nastavljamo i u školi. Što se tiče nastavka obrazovanja trenunto ne razmišljam o tome. Jedna od opcija je svakako odlazak na studije u Ameriku, ali će to zavisiti od rezultata u juniorskoj konkurenciji. Videću kroz godinu-dve kako će se odvijati stvari i onda, kada za to bude bilo vreme, doneti odluku.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Veslanje sam počeo da treniram pre četiri godine, a pre ovog sporta sam trenirao plivanje i karate. Jedno vreme sam pravio pauzu kada je sport u pitanju i baš tada je u moju Osnovnu školu došao trener Dušan Bunčić. Odradio je promociju ovog sporta o kojem sam do tada vrlo malo znao. Svidelo mi se, došao sam na probu i od tada je veslanje, uz školu, postalo moja glavna preokupacija.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Za ove četiri godina osvojio sam veliki broj medalja. Ipak, jedna za sada ima posebno mesto u mom srcu. To je zlato na ovogodišnoj 62. internacionalnoj regati – Bled 2017. Petković i ja smo trijmfovali u dubl skulu za kadete, i to u konkurenciji koja je bila zaista respektabilna.

Da li imaš idola?

Nemam idola, ali sam oduševljen stilom veslanja Novozelanđanina Roba Vadela, koji je dominirao u svetskom skifu krajem devedesetih godina prošlog veka. Bio je svetski prvak u Kelnu i Ontariju 1998. i 1999. i olimpijski pobednik u Sidneju 2000, a uživam kada gledam snimke njegovih trka.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Nemam neki dugoročni cilj. Fokusiran sam samo na narednu sezonu, a u godinam koje slede videću kako će napredovati moj veslački put.

VESLAČKI KLUB PARTIZAN