INTERVJU S MATEJOM JANIĆEM: Uspesi u školi i veslanju ruku pod ruku

Mateja Janić je postao član našeg Kluba u jesen 2016, a vrlo brzo je svojim ponašanjem, kako na treninzima tako i van njih, skrenuo ogromnu pažnju na sebe. Pre veslanja, osam godina je trenirao plivanje. Jedno vreme uporedo je bio u oba sporta, ali je od septembra ove godine prelomio, i odlučio da će veslanje ubuduće biti njegovo jedino sportsko opredeljenje. Sjajan je i đak o čemu najbolje svedoči činjenica da poslednja dva razreda “osmoletke” pohađa u školi koja je rezervisane za one najbolje. Kada je veslanje u pitanju jedinstvena je ocena Stručnog štaba da se radi o izuzetno telentovanom sportisti i da mu se “smeši” sjajna karijera ukoliko se ozbiljno posveti treninzima.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Prvih šest razreda osnovne škole bio sam u “Vladislavu Ribnikaru”. Tada sam čuo da, ukoliko položim prijemni ispit, sedmi i osmi razred mogu da završim u Osnovnoj školi pri Matematičkoj gimnaziji, u kojoj se, kako sam sazano, mnogo ozbiljnije radi. Iako se nisam dugo pripremao uspeo sam da položim prijemni i tako upišem ovu školu. Odličan sam đak i želim da posle Osnovne škole obrazovanje nastavim u Računarskoj gimnaziji za koju sam saznao od svog klupskog drugara Andreja Dašića. Ona je prva i jedina informatička gimnazija u Srbiji, a pored temeljnog opšteg obrazovanja u njoj se stiču i stručna znanja i veštine iz oblasti informacionih tehnologija.

Koji su ti predmeti najomiljeniji?

Iako idem u Osnovnu školu pri Matematičkoj gimnaziji matematika nije moj omiljeni predmet. Najviše volim fiziku, jer je najbolje razumem i jer nam pojašnjava kako funkcionišu mnoge stvari.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam osam godina trenirao plivanje u Partizanu. Ipak, vremenom mi je postalo naporno i dosadno da odlazim na plivačke treninge. Negde u to vreme u mojoj školi je trener Dušan Bunčić organizovao promociju veslanja. Bio sam među retkima koji su dobili pozivnicu da dođu u Veslački klub na probu. Iako sam malo toga znao o ovom sportu, koji sam mešao sa kajakom, roditelji su me podržali i tako sam, uporedo sa plivanjem, počeo da treniram i veslanje. Ipak, kada je počeo osmi razred shvatio sam da zbog velikih obaveza u školi moram da “precrtam” jedan sport. Nije bilo ni najmanje dileme i od septembra ove godine treniram samo veslanje. Jednostavno, ovaj sport mi je mnogo zanimljiviji, a povrh svega druženje u Klubu je fenomenalno.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Kao i većini mojih klupskih drugara i drugarica, i ja veslačke treninge vodi najviše volim. Obožavam kada sam u nekom većem čamcu i kada sa svojim najboljim drugarima uvežbavam različite tehničke elemente.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Presrećan sam bio kada sam na Prvenstvu Beograda u plivanju 2011. osvojio srebrnu medalju u štafeti 4x50 m, jer mi je to bilo prvo sportsko odličje u karijeri. S druge strane za svoj najveći sportski uspeh smatram bronzu u osmercu za pionire koju sam osvojio ove godine na Prvenstvu Srbije u veslanju. Dobio sam priliku da učestvujem na državnom šampionatu posle svega godinu dana treninga i odmah sam stigao do postolja.

Da li imaš idola?

Ima mnogo sportista koji su prešli ogroman i naporan put ka velikim uspesima i koji zbog toga zaslužuju divljenje. Ipak, ne mogu nikoga da izdvojim, tako da nemam konkretnog idola.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Ne opterećujem se visokim ciljevima. Najbitnije mi je da uživam u svakom treningu i na svakoj trci jer je to glavni uslov da dugo ostanem u ovom sportu. Svestan sam da je za uspeh potreban težak i naporan rad. Za sada sam spreman za to, a vreme će pokazati dokle ću stići. Naredne godine ću se ponovo ogledati u konkurenciji pionira i sa nastrpljenjem očekujem prve izazove u 2018.

 

VESLAČKI KLUB PARTIZAN