Basic HTML Version
Revija Veslačkog kluba Partizan broj I
30
čeo je da trenira Luka Marasović. On je insisƟrao
kod stručnog štaba da mu Srbin tj. ja budem trojka
u čamcu i da onda neće moraƟ da brine. Na štroke-
ra je seo Boris Ercegović, a na četvorku Frane Kazija
dok je kormilar bio Ljubo Curović. Jedina nedoumica
bila je oko dvojke. Marasović se posavetovao i sa-
mom i ja sam mu predložio da na preostalo mesto
u ekipi stavi Ivu Juginovića. Iako je pre toga vesla-
nje trenirao svega šest meseci verovao sam u ovog
momka jer je bio izuzetno jak i stabilan kao ličnost.
Marasović me je poslušao i tako je u mozaik uklo-
pljena poslednja kockica - isƟče Savić.
Vremena za bacanje nije bilo. Do početka šampiona-
ta ostalo je svega tri nedelje.
- Bilo je potrebno svega dva dana da se “naštelu-
jemo” i da počnemo da se dižemo. Odmah smo se
odlično ukomponovali i čamac je iz treninga u tre-
ning je išao sve bolje i bolje. U hendikep trkama sa
ostalim posadama bili smo drugi odmah iza osmer-
ca sa izuzetno malim zaostatkom. Iako smo briljirali
u završnim pripremama i dalje je malo ko verovao
da možemo do postolja. Glavni pikovi Saveza bili su
osmerac i dvojac bez kormilara - priseća se Savić.
Prvog dana septembra 1966. šampionat na Bledu
je svečano otvoren. Atmosfera na tribinama je bila
sjajna i sve posade domaćina su imale ogromnu po-
dršku s tribina.
- Na Bledu je Ɵh dana vladala karnevalska atmosfera.
Svaki dan je preko 6.000 gledalaca bilo na tribinama,
a veliki broj ljudi je bio i duž staze. Klicalo se Jugoslavi-
ji i zaista smo imali snažan vetar u leđa od naših navi-
jača. Mi smo u takmičenje ušli silovito. Pobedom smo
otvorili takmičenje, a trijumf smo ostvarili i u četvrt-
finalu. U polufinalu smo bili drugi. A onda je došao
finalni dan. Od sedam jugoslovenskih posada samo
tri su sƟgle do finala - osmerac, četverac bez kormila-
ra i mi. U fenomenalnoj trci sƟgli smo do bronzanog
odličja. Istočna Nemačka je osvojila zlato, a Rusija sre-
bro. Osmerac je bio peƟ u finalu, četverac šesƟ, tako
da je naše odličje bilo jedino jugoslovensko na Bledu.
Bili smo presrećni, Ɵm pre što niko nije verovao u nas
- “podvlači” Savić.