Basic HTML Version
Revija Veslačkog kluba Partizan broj II
6
poznatljiv šmek i širinu. I dalje ga čine veoma poziƟv-
ni ljudi i u njemu uvek vlada jedna odlična atmosfera.
Meni je u ovim turbulentnim i kriznim vremenima Ve-
slački klub ParƟzan jedna prava oaza mira i spokojstva
i mesto na kojem uvek postoji jedan pravi miks dobre
atmosfere sa dobrim i srdačnim ljudima, dobrog tre-
ninga i odličnog drugarstva.
Mnogi klinci stasavaju uz tebe. Kakav odnos imaš
sa mladim naraštajima u klubu i koji je tvoj savet
za sve one koji žele da postanu vrhunski veslači?
Biografija
Ime i prezime:
Marko Marjanović
Datum i mesto rođenja:
24. novembar 1985,
Beograd
Najveći uspesi u karijeri:
srebrna medalja u dubl
skulu na Evropskomprvenstvu u Bugarskoj 2011;
srebrna medalja u četvercu sa kormilarom na
Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2007; srebrna
medalja u dvojcu bez kormilara na Svetskom pr-
venstvu za seniore do 23 godine u Belgiji 2006;
srebrna medalja na Mediteranskim igrama u
Turskoj 2003; višestruki državni prvak.
Kada sam ja bio klinac nisam imamo priliku da se
posavetujem sa nekim od seniora i to mi je mnogo
nedostajalo. Upravo zbog toga maksimalno se tru-
dim i osećam potrebu da porazgovaram i posavetu-
jem članove našeg podmlatka. I oni, kao što je bio
slučaj samnom, prolaze kroz iste ili slične probleme
a nastojim da ih ohrabrim i ubedim da je sve to sa-
stavni deo ovog sporta i da moraju da istraju ukoli-
ko žele uspeh. Ukoliko postave neki jasan cilj ispred
sebe nema toga što može da ih spreči da ga doseg-
nu. Ono što je moj univerzalni savet za sve mlade
veslače i veslačice jeste da moraju da se “naoruža-
ju” strpljenjem. U veslanju nema uspeha preko no-
ći. Za jednu trku se pripremaš mnogo godina i pravi
rezultaƟ rada, za razliku od mnogih drugih spor-
tova, dolaze tek u drugoj polovini treće decenije.
Takođe, maksimalno im sugerišem da je sƟpendija
za studiranje u Americi, do koje možeš da dođeš
preko veslanja, prilika koju ne smeju da propuste.
To im, naravno, govorim iz ličnog iskustva jer znam
koliko je odlazak u Ameriku meni proširio vidike i
koliko sam se tamo zaokružio kao ličnost. Takođe,
mislim da je to odlično zagrevanje za neku ozbiljnu
seniorsku karijeru. Pored toga što tamo održavaš
formu, kada se vraƟš se u Srbiju već si kompletna
i obrazovana osoba, imaš diplomu fakulteta, a sa-
mim Ɵm mnogo rasterećenije i spokojnije možeš
da se posveƟš sportskoj karijeri.
Koja internacionalna medalja za tebe ima po-
sebnu težinu?
Pored već pomenute 2003, jedna od mojih ključnih
sezona bila je 2006. Tada sam osvojio prvu svetsku
medalju i to u seniorskoj konkurenciji koja je pred-
stavljala krunu mog sedmogodišnjeg bavljenja ve-
slanjem. Na Svetskom prvenstvu za seniore do 23
godine Jovan Popović i ja smo u dvojcu bez kormila-
ra postali planetarni viceprvaci a to odličje je imalo
posebnu draž pošto smo na šampionat u Hazevin-
kelu u Belgiji oƟšli sa svega dve nedelje zajedničkih
treninga. Tek što sam se vraƟo iz Amerike, a i sƟ-
cajem određenih okolnosƟ, Popović i ja smo seli u
čamac i odmah pokazali zavidan kvalitet. Iz treninga
u trening smo se se sve bolje uveslavali, čamac je
leteo… Već u kvalifikacijama, ujedno našoj prvoj zva-
ničnoj trci, ostvarili smo pobedu. U polufinalu smo
takođe bili prvi, i to ispred Nemaca Kristova Vileka
i SebasƟjana Šmita, glavnih favorita za Ɵtulu. Ipak,
u finalnoj trci smo izgubili od njih dvojice iako smo
do poslednjih 700 metara bili na čelu. Njihova bolja
uveslanost je donela prevagu, a da se radilo o vrhun-