Basic HTML Version
Naše prvo svetsko zlato za seniore
45
najbolje povukli. Tada smo krenuli u napada na SAD
i negde oko 700 m smo izbili na čelo. U Ɵm trenuci-
ma u stopu su nas praƟli Kanađani, koje smo slomi-
li neposredno pred ulazak u drugu polovinu trke. U
poslednjih 500 metara imali smo solidnu prednost,
pa smo malo spusƟli ritam u želji da ono najbolje
ostavimo za sam finiš. Forsirano smo krenuli u zad-
njih 300 metara, a kada smo videli da ništa ne može
da nas spreči na putu ka svetskom tronu malo smo
olabavili dozvolivši Italijanima i Kanađanima da ma-
lo smanje razliku.
Kada su pobednički prošli kroz cilj Ninković je isprva
bio šokiran.
– Obuzeo me osećaj ogromne sreće i zadovoljstva i je-
dva sam čekao da javim svojim roditeljima i bratu na
uspehu čiju veličinu sam spoznao tek mnogo kasnije.
Ushićeni smo bili i na dodeli medalja, a ja sam kao kor-
milar po tradiciji završio u vodi. Ubrzo mi se pridružio
i Popović kome je Stojić “pomogao“ da se okupa. Pro-
slavili smo na licu mesta sa ostatkom državnog Ɵma, a
prava euforija nas je čekala na povratku u Beograd. Do-
lazni terminal aerodroma “Nikola Tesla“ bio je prepun.
Roditelji, braća, sestre, prijatelji i ostali dočekali su nas
ovacijama. Među njima bili su i tadašnji ministar pro-
svete i sporta Slobodan Vuksanović i generalni sekretar
Olimpijskog komiteta Srbije Predrag Manojlović. Već
na aerodromu smo održali pres-konferenciju. Uspeh iz
Itona bio je snažno medijski ispraćen. Našli smo se na
naslovnicama velikog broja novina, a ne sećam se da
je ijedna veslačka medalja izazvala toliku pažnju. I na-
rednih nekoliko dana po povratku bili smomaksimalno
angažovani. Učestvovali smo na brojnim prijemima i
gostovali u medijskim kućama. Sve to je bilo jedno ne-
verovatno iskustvo, posebno za mene koji sam imao
tek 17 godina.
Cela posada je na osnovu zlatne svetske medalje u
Itonu dobila nacionalno priznanje koje Stojić već ko-
risƟ, a koje će Popović i Ninković počeƟ da dobiju od
35. godine. Ninković se dve godine nakon itonskog
zlata opredelio za trenerski poziv.
– Nastavio sam da kormilarim. Između ostalog bio sam
kormilar osmeraca koji su na Adi Ciganliji pobedili po-
sade čuvenih univerziteta Oksford i Kembridž 2007. i
2008. Kada već nisammogao da kontrolišem kilažu od-
lučio sam da se okrenem trenerskom pozivu. Bio sam
pomoćnik Aleksandra Ivkovića 2009. i 2010. nakon če-
ga samproveo tri godine u Americi. Po povratku počeo
sam da radim u našoj Školi veslanja sa Rastkom Petro-
vićem – zaključuje Ninković.
¶