Basic HTML Version
Revija Veslačkog kluba Partizan broj V
6
da i u ovoj firmi, kao što je bio slučaj i sa veslanjem,
budem maksimalno posvećen u svim zadacima.
Za čeƟri godine počećeš da dobijaš nacionalno
priznanje za zaslužnog sporƟstu naše zemlje i
nosioca medalje sa najvećih takmičenja. Koliko
će Ɵ ono značiƟ?
Nacionalno priznanje jeste jedna ogromna stvar ko-
ja se desila u srpskom sportu. Ona omogućava spor-
ƟsƟma koji su osvojili medalje na velikim takmiče-
njima da bezbrižnije gledaju na budućnost, barem
kada je finansijski momenat u pitanju. To je posebno
značajno za one sporƟste, koji poput nas veslača, za
vreme profesionalne karijere nemaju mogućnost da
zarade značajan novac.
Kako gledaš na svoju 16-godišnju veslačku kari-
jeru?
Prezadovoljan sam sa svim rezultaƟma koje sam posƟ-
gao. Naravno da je bilo i padova, ali, ipak, mnogo više
uspona. Presrećan sam posebno zbog toga što sam us-
peo da sve ove godine pošteno odradim svaki trening i
svako takmičenje, a da zajedno sa svim svojim “saborci-
ma” prevaziđem mnoge krize koje su sastavni deo sva-
kog trenažnogprocesa. Velikupodršku za sveove godine
u veslanju, pored ljudi iz ovog sporta, imao sam od oca
Vladimira, pokojne majke Nade i sestara Jelene i Marije.
Bez njihove velike pomoći u najtežim trenucima sigurno
da ne bih posƟgao ni delić ovoga što jesam. Osvojio sam
mnoga evropska i svetska odličja, proputovao dobar
deo sveta i upoznaomnogo dobrih ljudi koji će mi ostaƟ
prijatelji do kraja života. Mala žal ostaje za olimpijskom
medaljom koja je san svakog sporƟste. MeđuƟm, u ve-
slanju je sam plasman na olimpijske igre veliki uspeh, a
meni je pošlo za rukomda budemakter i Igara u Pekingu
2008. i Igara u Londonu čeƟri godine kasnije.
Šta misliš o svojim naslednicima u srpskom ve-
slačkom državnom Ɵmu?
Srpsko veslanje ne mora da brine za budućnost. Sta-
sao je veliki broj vrhunskih veslača koji su, takoreći,
tek na početku seniorskih karijera, a ponosan sam
što sam i ja bio svedok njihovog uspona. U toj grupi
su svakako Miloš Vasić, Nenad Beđik, Radoje Đeriće,
Igor Lucić, Dušan Bogičević, Veselin Savić, Aleksan-
dar Filipović i drugi, kao i 20-godišnjaci Andrija Šlju-
kić, Viktor Pivač, MarƟn Mačković…
Šta bi poručio budućim vrhunskim sporƟsƟma?
Poručujem svima koji žele da postanu vrhunski spor-
ƟsƟ da moraju čvrsto da veruju u svoje snove i da ne
smeju ni da pomisle da odustanu, bez obzira koliko
im u nekom trenutku sve deluje beznadežno. Tokom
razvoja i na putu ka vrhu nailaziće na mnogo prepre-
ka i problema koje ne smeju da zaobilaze već hrabro
da se sa njima suočavaju.
Goran Jagar sa svojim dugogodišnjim
trenerom Nebojšom Ilićem na
svečanosƟ VK ParƟzan 2015.