Basic HTML Version
Revija Veslačkog kluba Partizan broj VI
6
za ovaj sport. Drug me je prijavio. S početka nisam že-
leo da izađem na test ali me je nekako nagovorio. Seo
sam na ergometar i posƟgao najbolji rezultat na nivou
škole. Trener Ferenc Purucki mi je potom prišao i rekao
da imam talenat za veslanje i preporučio mi da dođem
na probu u Palić. Poslemnogo razmišljanja tog dana po-
podne samoƟšao na trening i od tog trenutka pa sve do
danas veslanje je postalo sastavni deo mog života.
Veslanje si počeo u Paliću, nakon toga si bio član
Crvene zvezde iz koje su u naš klub sƟgao 2011.
Šta ParƟzan odvaja od ostalih klubova u zemlji?
Pre svega u ParƟzanu je najveći profesionalizam, a
i ciljevi su mnogo viši u odnosu na druge klubove.
Plan i program rada je podređen posƟzanju svet-
skih rezultata. Mera uspeha su medalje medalje na
evropskim i svetskim prvenstvima. Zbog toga nema
mesta bilo kakvom opuštanju, svi znamo šta nam je
posao i ispred sebe imamo jasno definisan put kako
se sƟže do uspeha. Ko nije spreman na to otpada, a
oni koji izdrže mogu da se nadaju velikoj karijeri.
Koji dosadašnji uspeh u karijeri za tebe ima po-
sebnu težinu?
Do prošle godine to mi je bilo evropsko zlato u dvoj-
cu bez kormilara sa Stojićem u Sevilji 2013. Među-
Ɵm, prošlogodišnja svetska bronza na planetarnom
šampionatu u Ožibeleu definiƟvno je kruna moje
dotadašnje karijere. Prvi put sam sƟgao do svetskog
seniorskog odličja, istovremeno i do svoje prve sa-
mostalne olimpijske “vize“. Naime, kvotu za Igre u
Londonu nisam izvadio ja već neko drugi, a ja sam
naknadno upao u već kvalifikovan čamac.
Imaš sestru Marijanu i brata Aleksandra koji je,
poput tebe, veslač. Koliko si uƟcao na njega da
se vraƟ veslanju posle gotovo jednogodišnje pa-
uze?
Aleksandar je imao odlične rezultate u juniorskoj
konkurenciji. U svojoj poslednjoj godini juniorskog
staža osvojio je bronzu u dvojcu na Evropskom pr-
venstvu za juniore u Minsku, a bio četvrƟ u istom
Miloš Vasić, Nenad Beđik i Nebojša Ilić sa bronzom u
dvojcu bez kormilara na SP za seniore u Ožibeleu 2015.