Decenijama unazad veslači i veslačice iz naše zemlje odlaze na studije u Ameriku gde nastavljaju da se bave ovim sportom u tamošnjim koledžima. Sredinom juna došlo je do još jednog veslačkog “transfera” na relaciji Srbija – SAD, samo u suprotnom smeru. Mladi američki veslač Erik Kan, s željom da podigne nivo svog veslanja, 16. juna stigao je u Srbiju, gde će po specijalnom programu trenirati u Veslačkom klubu Partizan sve do 22. avgusta. Ovaj 17-godišnjak iz Berklija, malog mesta nadomak San Franciska, pozvao je svog nekadašnjeg trenera iz srednje škole Oakland Strokes Gorana Todorovića sa molbom da dođe u naš klub i da radi u toku letnjeg raspusta.

– Sa Kanom sam radio na početku svoje trenerske karijere u Oakland Strokes. Vodio sam laki osmerac u ovom srednjoškolskom timu čiji je i on bio član. Za kratko vreme ostvarili smo ogroman napredak. Od autsajdera postali smo izuzetno jak tim osvojivši treće mesto u Americi u juniorskoj konkurenciji, iako smo imali ubedljivo najmlađu ekipu. Mojim dolaskom u Srbiju, gde sam postao trener u Partizanu, “lakići” u Oakland Strokes su pali u drugi plan, pošto dugo nisu imali trenera. Početkom juna kontaktirala me je Kanova majka s molbom da Kan dođe u naš klub i da radi samnom dok je na letnjem raspustu. U dogovoru sa Aleksandrom Ivkovićem prihvatio sam se ovog odgovornog zadatka i već 16. juna Kan je bio u Beogradu – objašnjava kako je došlo do ove srpsko-američke saradnje Goran Todorović.

Po njegovim rečima ovo je samo uvod u razvoj Projekta letnjeg kampa Veslačkog kluba Partizan za američke srednjoškolske veslače čija je realizacija u planu već neko vreme.

– Nakon što su čuli da Kan dolazi u Srbiju kontaktiralo nas je dosta roditelja njegovih drugova sa željom da se i oni priključe. Budući da je za organizaciju dolaska većeg broja veslača ove godine bilo premalo vremena nismo mogli da izađemo u susret ostalima. Svesni smo velike odgovornosti koju nosi dolazak mladog sportiste i nismo želeli odmah da uđemo u tu širu priču jer želimo da obezbedimo maksimalne uslove, kako smeštaja tako i treninga. U svakom slučaju dogodine planiramo da značajno povećamo broj veslača iz Amerike koji će doći na pripreme u naš klub i koji će raditi po specijalnim programima. Korist će biti obostrana. Odlična je stvar što će i naši članovi moći da se druže sa vršnjacima iz Amerike, vežbaju na taj način izgovor engleskog, a pri tome i da steknu neka nova prijateljstva i kontakte koji će im mnogo značiti ako se oni otisnu „preko bare“. Kan će, uostalom, jedno vreme boravka u Srbiji provesti i u porodicama Bogdana Stepića i Damjana Lazića – ističe Todorović.

I sam Kan ne krije svoje oduševljenje dosadašnjim boravkom u Srbiji.

– Svi dosadašnji utisci u vezi mog boravka u Srbiji su maksimalno pozitivni. Prvi put sam u ovoj zemlji, a oduševljen sam gostoprimstvom svih ljudi koje sam upoznao. Za razliku od Amerike ovde su svi mnogo otvoreniji i spremniji za iskreno druženje. To sam najbolje osetio i na pripremama sa seniorima na Srebrnom jezeru gde je vladala neverovatno dobra atmosfera. U Srbiji sam upoznao mnogo novih drugara i drugarica sa kojima ću, siguran se, ostati u kontaktu i kada se vratim u Berkli. Sve u svemu prezadovoljan sam dosadašnjim tokom ove moje životne epizode koja će mi ostati u najlepšem sećanju do kraja života – kaže daroviti Kan koji će, s obzirom na to da je izvanredan đak, moći da bira na kojem će najjačih američkih univerziteta nastaviti školovanje.

Kako ističe sam sistem treninga u Srbiji, poredeći ga sa američkim, nije mnogo drugačiji, ali naglašava jednu mnogo bitnu razliku:

– I ovde sam imao treninge slične kao i u Americi s tim što je sve u Srbiji povodom toga na mnogo ozbiljnijem nivou i mnogo većeg obima. U Americi se trenira maksimalno dva i po sata dnevno dok ovde imam dva treninga od po tri sata. Na početku mi je bilo teško da se prilagodim budući da prvi put u životu radim u ovakvom ritmu. Međutim, zahvaljujući velikoj podršci trenera, pre svega Gorana, i ostalih u klubu vrlo brzo sam se adaptirao i sada je sve kako treba. Osećam ogroman napredak na svim poljima i odavno je postalo očigledno da sam dolaskom u Srbiju napravio pravi potez.

Kan je zapazio i da je i sam pristup sportu njegovih vršnjaka iz Srbije mnogo drugačiji u odnosu na decu iz Amerike.

– Veslački podmladak Partizana je mnogo posvećeniji treninzima nego što je slučaj u Americi. Tamo mnogi veslanje od samog početka treniranja dožive kao neki oblik profesije, a nije redak slučaj da počnu da se bave sportom isključivo zbog insistiranja roditelja. Ovde je, koliko sam primetio i saznao iz razgovora sa, između ostalih, Ivanom Pavić, Pavlom Lijeskićem, Novakom Živanićem, veslanje pre svega uživanje, izazov i svojevrsni stil života. U klubu se ostaje i dugo posle treninga, a prelepo druženje je sastavni deo cele te priče – „podvlači“ Kan.

Mladi američki veslač u Partizanu je prvi put u životu seo u skif i dubl skul, a „upisao“ je i zvaničan nastup na jednoj ovdašnjoj regati. Braneći boje Partizana veslao je u juniorskom skifu, a potom i u juniorskom četverac skulu na Internacionalnoj regati „Vojvodina Open“ na Paliću.

– Veoma sam zadovoljan nastupom u skifu, a veslanje u ovoj disciplini mi je otkrilo jednu novu dimenziju našeg sporta. Za razliku od osmeraca u kojem sam mahom veslao u dosadašnjoj karijeri i u kojem je jedna od najbitnijih stvari da naučiš da veruješ u druge, u skifu je situacija skroz drugačija. U ovoj disciplini moraš da izgradiš veru u samog sebe, što je nekada najteže. Takođe, u skifu potpuno postaneš svestan tehničkih nedostataka svakog svog zaveslaja i mislim da kada savladaš ovu disciplinu možeš da budeš na visini zadatka u svim većim čamcima – kazao je Kan i dodao – što se same regate na Paliću tiče sve je bilo na visokom nivou, a primetio sam da se u klubu mnogo pažnje posvećuje individualnom veslanju sa akcentom da ono na kraju donese timski trofej.