Anđela Nišavić je prošle godine osvojila titulu državnog prvaka u pionirskom četverac skulu i to posle samo šest meseci treninga. Već tada je pokazala da ima veliki potencijal. Po rečima stručnog štaba Veslačkog kluba Partizan radi se o jednoj izuzetno radnoj, vrednoj, posvećenoj i kulturnoj devojci koja ima vrhunske fizičke predispozicije za ovoj sport. Pored toga krasi je i veslačka inteligencija, a samo se čeka trenutak kada će potpuno da proradi na samoj stazi. Ove godine od nje se očekuje da u kadetskoj konkurenciji zasija punim sjajem na Državnom prvenstvu, iako će u ovoj uzrasnoj kategoriji moći da se takmiči i dogodine. Do tada bi, kako predviđa struka našeg kluba, trebalo da sustigne našu trenutno najbolju veslačicu Ivanu Pavić sa kojom bi u tandemu trebalo da predstavlja ubitačan kadetski dubl skul naredne godine.

Nedavno si završila Osnovnu školu “Miroslav Antić”. Kakvi su ti planovi za narednu školsku godinu?

Trenutno se pripremam za upis, a želja mi je da nastavim školovanje u nekoj od beogradskih gimnazija. Moji favoriti su XIII, XV i Sportska gimnazija, a jedan od razloga jeste što mislim da ću uz ove škole moći na najbolji način da uskladim obaveze sa treninzima. Takođe, u gimnaziji ću dobiti jedno široko obrazovanje koje bi mi mnogo značilo za upis na fakultet ili prilikom eventualnog odlaska na školovanje na neki od američkih univerziteta.

Zbog čega si počela da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam se bavila folklorom, u kojem je moj otac bio 17 godina. Potom sam se oprobala i u plivanju i odbojci. U martu prošle godine u moju školu je došao trener Dušan Bunčić koji nas je pozvao da se oprobamo na ergometru. Na nagovor profesorke fizičkog vaspitanja i ja sam se okušala. Nakon toga usledio je poziv trenera Bunčića da dođem u Veslački klub Partizan na trening. Otišla sam na prvi trening i odmah sam shvatila da je veslanje moj sport. Budući da sam vodolija u horoskopu obožavam vodu, a već na prvom treningu ceo ambijent u kojem treniramo me je opčinio.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Volim teške i naporne treninge koji te teraju da izvučeš maksimum iz sebe. Naravno, volim i kada na vodi uvežbavamo razne elemente veslačke tehnike.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Najsrećnija sam bila kada sam prošle godine postala državna prvakinja u pionirskom četverac skulu. Meni je to bila prva trka u karijeri i odmah sam, u čamcu sa Vukosavom Janjić, Anom Filipović i Teodorom Ačanski, došla do najsjajnijeg odličja. Bila sam presrećna. Pred trku sam osetila strah, ali su mi reči podrške trenera Rasta Petrovića i Ivana Ninkovića, ulile ogromno samopouzdanje da pružim svoj maksimum. Na toj trci me je, između ostalih, bodrio i moj dve godine mlađi brat Aleksa koji je i zbog tog šampionata počeo da trenira veslanje, takođe u Partizanu.

Da li imaš omiljenog veslača ili veslačicu?

Iako nemam idola, pokušavam da se ugledam na sve reprezentativce iz našeg kluba. Po profesionalizmu i posvećenosti treninzima svi oni mogu da nam budu veliki uzori.

Šta bi volela da postigneš u veslanju?

Moj prevashodan cilj jeste da napredujem iz treninga u trening i da na svakoj narednoj trci pomerim granice svojih mogućnosti. Ove godine najbitnije takmičenje biće Državno prvenstvo i nadam se da ću na njemu biti najbolja. Takođe, nije isključeno da ako budem napredovala budem u kombinaciji za Izbornu regatu za Balkansko prvenstvo. Što se dugoročnih ciljeva tiče o njima ne razmišljam jer smatram da je za tako nešto rano.