Iako je u veslanju svega nešto više od pola godine Bojo Bojović je skrenuo pažnju na sebe marljivim i predanim radom na treninzima kojim je vrlo brzo sa velikim uspehom savladao početne tehnike elemente ovog sporta. Po rečima stručnog štaba našeg kluba ovaj 13-godišnjak biće važna karika našeg kluba u pionirskoj konkurenciji ove sezone. Najbolji dokaz da je sportista u duši jeste i činjenica da je pre veslanja dugo trenirao karate, dok ima i mali “staž” u košarci. Sedmi je razred i skoz odličan đak.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Idem u Osnovnu školu “Petar Petrović Njegoš”. Do sada sam stalno imao sve petice, a nadam se da će tako biti i na kraju sedmog razreda. Doduše, ove godine sam i zbog brojnih sportskih obaveza malčice popustio, ali ima vremena da do kraja školske godine ponovo zabeležim skroz odličan uspeh. Posle osnovne škole plan je da upišem gimnaziju. Razmišljam o Trećoj, ali ako budem ostao u veslanju do tada logičan izbor bila bi Sportska gimnazija.

Koji su ti predmeti?

Od “težih” predmeta najviše volim matematiku i engleski jezik pošto mi ove dve oblasti idu mi od ruke, a i veoma su bitne u obrazovanju. Redovan sam učesnik matematičkih takmičenja na nivou škole i opštine, a ove godine se oštrim da zabeležim najboljih plasman do sada.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Gotovo deset godina sam trenirao karate u kojem sam došao do plavog pojasa. Međutim, ovaj sport mi je vremenom postao dosadan i polako sam počeo da tražim neki novi izazov. U maju prošle godine u moju školu je došao trener Dušan Bunčić koji nam je približio veslanje. Predložio mi je da dođem na probu, a već posle prvog treninga sam shvatio da je veslanje to što sam tražio. Pogotovo, što sam čuo da je ovaj sport idealan za razvoj svih sposobnosti, a i meni lično odgovara jer otkako sam počeo da treniram nijednom nisam imao problema sa alergijom, koji me dugo prate. Sport je na otvorenom i prelep je samim tim što su treninzi u jednom prelepom i prirodnom ambijentu.

šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Na svaki trening odlazim sa velikim zadovoljstvom jer jer je druženje u klubu na najvišem niovu. Ipak, najviše volim kada smo u čamcima na vodi. Do sada sam trenirao uglavnom u dubl skulu, s tim što mi više prija kada sam u četverac skulu jer nas je više u čamcu.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Kada je veslanje u pitanju tek očekujem svoje prve uspehe, jer do sada nisam učestvovao ni na jednom zvaničnom takmičenju. Za sada mi je najdraže drugo mesto u Beogradu sa svojom košarkaškim klubom u kojem sam trenirao jedno vreme posle karate.

Da li imaš idola?

Budući da sam kratko u veslanju nisma imao priliku da gledam vrhunske veslače iako znam da u našem klubu trenira veliki broj državnih reprezentativaca. Nekada mi je veliki idol bio košarkaš Dušan Kecman. Uživao sam da ga gledam, a posebno sam ga cenio jer je postigao neke od najbitnijih koševa za Partizan. Jedan od njih je i pogodak sa gotovo celog terena 0.6 sekundi pre kraja finala sa Cibonom kojim je Partizan osvojio titulu u Jadranskoj ligi 2010.

šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Rođeni sam pobednik i voleo bih da to pokažem u veslanju. Krajem februara imaću debi na veslačkoj sceni pošto ću učestvovati na Prvenstvu Srbije na ergometrima. Trebalo bi da veslam u četverac skulu, a nadam se svom prvom zlatnom odličju u ovom sportu. Naravno, nakon toga očekujem da se pokažem u najboljem svetlu i na takmičenjima na vodi u 2016. Jedan od ciljeva jeste da preko ovog sporta dođem do stipendije za neki od američkih univerziteta i da posle gimanzije nastavim školovanje u Americi. Veliki broj naših članova je završio američke koledže i ja bih voleo da učinim isto. Naravno, za svakog mladog sportistu, pa i mene, velika želja je da brani boje svoje zemlje na najvećim svetskim takmičenjima.