Ilija Marković ove sezone “troši” svoju poslednju godinu juniorskog staža. Odlično ju je otvorio. Na Prvenstvu Srbije na ergometrima od svih naših juniora zabeležio je drugi rezultat, koji zamalo nije bio dovoljan za odličje. Osvojio je četvrto mesto sa manje od jedne sekunde zaostatka za trećeplasiranim Aleksandrom Antićem, takođe članom našeg kluba. Po rečima stručnog štaba posvećen rad u poslednjih nekoliko meseci doprineo je da Marković postigne dobar rezultat u Novom Sadu, a ako tako nastavi, mišljenje je naše struke, može da se nada uspešnoj sezoni. Iako je u veslanju šest godina Marković ističe da mu je školovanje na prvom mestu i da se nada da će kroz ovaj sport uspeti da “kupi” sebi stipendiju za neki od američkih univerziteta, što je uostalom pošlo za rukom velikom broju naših članova.

Koji su ti planovi posle završetka srednje škole?

Idem u gimnaziju „Ruđer Bošković“, treći sam razred, a nastavu pohađam na engleskom jeziku. Potpuno sam usresređen na obrazovanje i želim da školovanje nastavim u Americi. Već sam položio SAT ispit i polako pripemam aplikaciju za studije. Voleo bih da upišem neki od fakulteta na Kaliforniji, a najverovatnije će to biti pravo. Stariji brat Stahinja, koji je takođe trenirao veslanje u Partizanu, trenutno je u Americi gde studira na Florida Institute Of Technology i nadam se da ću krenuti njegovim stopama.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Trenirao sam plivanje, a najveći uticaj na moju odluku da se “prešaltujem” na veslanje imao je stariji brat Strahinja koji je već trenirao u Partizanu. Veslanje je jedan divan i zahtevan sport u kojem su svaki trening i trka ogromni izazov. To je nešto što me privuklo da ostanem u ovom sportu, jer te u svakom trenutku primorava da daješ svoj maksimum. Takođe, budući da mi je kvalitetno obrazovanje izuzetno bitno veslanje je bilo pravi izbor jer omogućava da dobiješ stipendiju za neki od američkih univerziteta, gde je ovaj sport veoma cenjen.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Volim sve vrste treninga, pogotovo sprinterske na vodi. Tada postižemo najveće brzine i osećamo se moćno, jer snagom svog tela pokrećemo čamac.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Za mene poseban značaj imaju takmičenja na ergometrima jer u svakom trenutku mogu da pratim konkurenciju. Zbog toga mi je četvrto mesto na nedavnoj “Ergometrijadi” posebno drago jer sam ga osvojio i uz moj najbolji rezultat. Takođe, bio sam preserćan kada sam se prošle godina plasirao u finale Internacionalne trke “Croatia Open” u Zagrebu gde sam veslao u dvojcu bez kormilara sa svojim klupskim drugarom Nenadom Radonjićem.

Da li imaš omiljenog veslača?

Nemam idola jer mislim da to sprečava izražavanje idnividualnosti.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Cilj mi je da ove sezone popravim svoja najbolja vremena na vodi. Takođe, prioritet jeste da čvrstim koracima idem ka svom najbitnijem cilju a to je upis neki od američkih univerziteta. Veslanje je posalo sastavni deo mog života i tako će i ostati. Međutim, posle studija bih želeo da se okrenem zanimanju za koje se budem školovao. Jednostavno, za vrhunski rezultat u veslanju neophodno je da se potpuno posvetiš treninzima što nije moguće ako želiš da se baviš i nečim drugim.