Luka Stijačić je počeo da trenira veslanje pre tri i po godine. Od početka bavljenja ovim sportom postepeno je napredovao. Međutim, u poslednjih šest meseci napravio je ogroman skok pa je označen kao jedan od aduta kadetskog tima u predstojećoj sezoni. Po rečima stručnog štaba našeg kluba radi se o jednom izuzetno posvećenom, radnom i kulturnom mladiću koji je, ujedno, najbolji dokaz da je, uz ogromnu želju, motiv i rad, napredak na svim poljima zagarantovan.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Prošlog septembra upisao sam Sportsku gimnaziju, a jedan od razloga za to bila je želja da uskladim školske i sportske obaveze. Za sada sve odlično uklapam, a nadam se da ću posle odličnog uspeha u osnovnoj školi isti “skor” imati i u gimnaziji. Ponekad zna da bude naporno s obzirom imam mnogo obaveza. Međutim, ne žalim se, jer treniram sport koji obožavam i želim da preko njega dođem do stipendije za neki od američkih univerziteta. Plan mi je da nakon završetka Sportske gimnazije, završim dva razreda srednje škole i u Americi, a da nakon toga tamo upišem i koledž. Arhitektura je oblast koja me, za sada, najviše zanima, možda i iz razloga što je starija sestra Sara završila ovaj fakultet u Beogradu.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam trenirao fudbal, plivanje i tenis. Krajem aprila 2012. u moju tadašnju osnovnu školu došli su treneri Partizana koji su nas testirali na ergometru. Nakon toga pozvali su me da dođem u Partizan na probu. Prvi trening sam odradio 1. maja te godine i od tada veslanje je postalo moj jedini sportski izbor. Najviše me je privuklo kod ovog sporta to što postoji jak takmičarski duh kod svih, što je rivalitet ogroman i što se na trkama pored protivnika boriš i sam sa sobom.

šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Treninzi znaju da budu naporni. Međutim, sve je lakše kada voliš ono čime se baviš. Najviše sam inspirisan kada radimo razna testiranja, što na suvom što na vodi. Na njima najbolje vidim koliko sam napredovao i šta je to na čemu treba da poradim.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Za sada imam osam veslačkih medalja – po tri zlatne i srebrne i jednu bronzanu. Jedno odličje za mene za sada, ipak, ima najveću težinu. To je bronza u dubl skulu koju sam u tandemu sa Aleksom Đerićem osvojio 2014. na Beogradskoj internacionalnoj regati – Trofeju Beograda. Zaostajali smo za konkurencijom sve do poslednjih 250 metara. Tada smo pojačali ritam i u jednom neizvesnom i uzbudljivom finišu uspeli da stignemo do postolja. Bio sam presrećan.

Da li imaš omiljenog veslača?

Kada su u pitanju strani veslači moji favoriti su Novozelanđani Bond i Marej, članovi čuvenog dvojca bez kormilara koji dominiraju više od jedne decenije. Svi srpski vrhunski veslači mogu da nam budu uzori po mnogo čemu. Ipak, meni su trenutno za dlaku ispred ostalih Miloš Vasić i Nenad Beđik, koji su briljirali prošle godine.

šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Ove godine prvi veliki cilj mi je medalja na Internacionalnoj regati “Croatia Open” u Zagrebu. Posle ovog takmičenja na red će doći napad na postolje Internacionalne regate na Bledu. Ipak, glavne mete u 2016. biće osvajanje titule državnog prvaka i mesto u državnom timu za Balkansko prvenstvo. Neki dugoročni cilj jeste da postanem seniorski reprezentativac Srbije i da osvojim medalju na evropskom i svetskom prvenstvu. Za to radim i spreman sam da uložim još mnogo truda da bi to ostvario.