Nikola Jankulović važi za jednog od najperspektivnijih veslača našeg kluba, ali i šire. Pre dve godine, prilikom boravka trenera našeg kluba Dušana Bunčića u njegovoj školi, odmah je skrenuo pažnju na sebe fantastičnim fizičkim predispozicijama. Odreagovao je na poziv da dođe da trenira veslanje koje mu se odmah svidelo i u našem klubu je od tada neprekidno. Pored uspešnog bavljenja veslanjem Jankovulović je za primer kada je škola u pitanju. Petica je jedina ocena za koju zna ovaj mladić ogromne energije kojom zrači na sve strane.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Idem u Osnovu školu “Knjeginja Milica”. Krenuo sam u VIII razdred i do sada sam svake godine bio skroz odličan. Siguran sam da ću i završnu godinu Osnovne škole završiti najboljim uspehom i da ću upisati školu koju želim – IX beogradsku gimnaziju.

Koji su ti omiljeni predmeti u školi?

Za razliku od većine mojih školskih drugara moj favorit broj 1 među predmetima jeste fizika. Zaintrigirao me je ovaj predmet od početka. Zanimljiv je jer otrkiva razne prirodne zakone. Učestvovao sam i na takmičenju iz fizike gde sam došao do republičkog nivoa osvojivši treće mesto u zemlji.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam trenirao razne sportove, između ostalog košarku i odbojku. Međutim, kada sam na poziv trenera Dušana Bunčića u oktobru 2012. došao na prvi veslački trening odmah sam znao da će me ovaj sport kupiti za ceo život. Jednostavno, sve u vezi sa veslanjem je specifično i drugačije u odnosu na neke druge sportove i to je nešto što me je privuklo. Takođe, u razgovoru sa ocem sam saznao da preko veslanja možeš da “kupiš” sebi stipendiju za neki od najsprestižnijih američkih univerziteta. Budući da mi je školovanje izuzetno bitno to je bila još jedna stvar koja me je motivisala da posvetim ovom sportu.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Kao i većini mojih klupskih drugara i drugarica najviše volim kada smo na vodi. Osećaj kada si u čamcu i kada se snagom svoga tela pokrećeš na vodi jeste izvanredan. Volim kada radimo i u teretani, a najteže mi padaju treninzi na ergometru. Ipak, svestan sam njihovog velikog značaja pa uvek nastojim da i u ergometrani pružim svoj maksimum.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

U svojoj kratkoj veslačkoj karijeri bilo je mnogo medalja. Ipak, dve zlatne su mi za sada najviše prirasle srcu. Prvu sam osvojio u februaru ove godine na državnom prvenstvu na ergometrima u Novom Sadu, kada sam u tandemu sa Pavlom Lijeskićem postao pionirski državni prvak u dubl skulu. U istoj disciplini i sa istim partnerom, ali na vodi, trijumfovao sam na Drugoj regati kupa Srbije početkom juna. To zlato mi je posebno drago jer smo u finalu bili bolji od čamca Crvene zvezde u kojem je štroker bio njihov najboljih pionir Anastasije Popović.

Da li imaš omiljenog veslača?

Kada god mi se ukaže prilika pratim velika veslačka takmičenja. Uzor su mi gotovo svi seniori našeg kluba, pogotovo Andrija Šljukić. Svi oni su u ovom teškom i zahtevnom, ujedno i prelepom sportu, izuzetno dugo a većina njih ima velike uspehe iza sebe.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Trenutno se pripremam za Državno prvenstvo na kojem ću nastupiti u dubl skulu sa Lijeskićem. Želja mi je da tituli državnog prvaka na ergometrima iz Novog Sada pridodam i zlato u ovoj disciplini ali na vodi. Voleo bih da naredne godine izborim svoje mesto u kadetskoj reprezentaciji. Dugoročni cilj mi je da se napredujem iz dana u dan u ovom sportu i da kao seniorski reprezentativac osvojim neko značajno međunarodno odličje. Naravno, sve ovo bih želeo da uskladim sa obrazovanjem gde mi je diploma sa nekog inostranog univerzizteta jedan od prioriteta.