Nikola Lončar je još jedan naš član koji je u poslednje vreme ostvario ogroman skok na svim poljima. Po rečima stručnog štaba ovaj primereni mladić je u pripremama za predstojeću sezonu napredovao na impresivan način i od prosečnog mlađeg kadeta u prošloj godini dospeo u grupu naših veslača koji će biti među glavnim karikama u timu starijih kadeta. Ovaj rođeni Valjevac je u Veslačkom klubu Partizan bezmalo tri i po godine, a po svemu sudeći ova, 2016, će biti njegova.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Prošle godine sam završio osnovnu školu i to kao vukovac. Budući da nisam imao interesovanje za neku posebnu oblast upisao sam XIII beogradsku gimnaziju, jer sam želeo da steknem nek opšte obrazovanje. I dalje se prilagođavam na novu etapu u školovanju. Ocene za sada nisu kao u osnovnoj školi, ali se nadam da ću na kraju uspeti da budem odličan. Inače, već sada razmišljam o nastavku obrazovanja, a jedna od glavnih opcija jeste da preko veslanja “kupim” stipendiju za neki od američkih univerziteta. Mnogi naši članovi su uspeli u tome i verujem da i ja mogu tim putem.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam dugo trenirao košarku u FMP-u iz Železnika. Međutim, kada se ovaj klub spojio sa Crvenom zvezdom stvari u mojoj ekipi nisu bile iste pa sam odlučio da pronađem novi sportski izazov. Baš u to vreme u moju osnovnu školu došao je trener Dušan Bunčić koji je održao animaciju veslanja. Posle probe na ergometru pozvao me je na prvi trening i u septembru 2012. sam prvi put došao u Partizan. Za razliku od košarke, veslanje je potpuno drugačiji sport tim pre što su treninzi uglavnom na otvorenom u prelepom prirodnom okruženju. Takođe, mnogo volim vodu. Povrh svega svidelo mi se to što je ovaj sport izuzetno zahtevan, što razvija radne navike i disciplinu i što nema “šlepanja”. Rezultat u potpunosti zavisi jedino od truda koji uložiš na treningu. Ja sam upravo najbolji primer toga. O ovih priprema sam odlučio da se mnogo više posvetim veslanju sa ciljem da izborim svoje mesto u najboljem kadetskom čamcu. Krenuo sam i na dijetu u savetu sa nutricionistom. Rezultati su više nego očigledni. „Skinuo” sam 13 kilograma za četiri meseca i umnogome sam popravio svoja vremena. Prezadovoljan sam zbog toga i siguran sam da ću u ovoj sezoni biti onaj pravi.

šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Ne pravim razliku između treninga, iako je veslanje u čamcu onaj najlepši deo ovog sporta. Svestan sam značaja “suvih” treninga, posebno onih na ergometru, jer na njima praviš temelj za rezultate na vodi.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Moj, za sada, najdraži rezultat jeste srebro na Prvenstvu Srbije 2014, do kojeg sam došao u pionirskom četvercu sa kormilarom u kojem su pored mene bili i Nikola Mirilo, Ivan Đorđević, Pavle Medić i kormilar Vasilije Milačić. U borbi za medalje izgubili su u neizvesnom finišu od čamca Crvene zvezde, koji je kroz cilj prošao svega dve sekunde pre nas. Prošle godine nisam imao neke značajne rezultate u svojoj prvoj godini u kadetskoj konkurenciji, a nadam se da će ove biti mnogo, mnogo bolje.

Da li imaš omiljenog veslača?

Nemam sportske uzore jer se trudim da budem po nečemu jedinstven. Trudim se da ispratim velika veslačka takmičenja, a prošle godine sam sa posebnom pažnjom pratio britanski četverac bez kormilara, jer je to moja omiljena disciplina.

šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Ove godine cilj mi je da osvojim medalju na svim takmičenjima na kojima budem učestvovao sa akcentom na Prvenstvu Srbije. Takođe, maksimalno ću se potruditi da izborim svoje mesto u državnom timu za Balkansko prvenstvo. Dugoročno, voleo bih da preko veslanja odem u Ameriku, tamo završim fakultet, a posle toga vratim se zemlju i pokušam da postanem seniorski reprezentativac naše zemlje.