Nikola Mitrović je jedan od članova juniorskog tima Veslačkog kluba Partizan. U našem klubu je od 2009. godine. Uz veslanje je jedno vreme trenirao i košarku koja je bila njegovo prvo sportsko opredeljenje. U borbi ova dva sporta za njegovu naklonost, veslanje je odnelo trijumf pa je košarka ubrzo „arhivirana“ i veslenje je ostalo Mitrovićeva jedina opcija. Po rečima trenera da bi ispoljio svoj maksimalni potencijal neophodno je da jednu godinu od početka do kraja ispuni trenažni plan i program. Do sada ovaj uzoran i kulturan mladić, koji je ove godine bio prva rezerva u reprezentativnom juniorskom osmercu za Svetsko prvenstvo u Hamburgu, to nije uspevao, pre svega, kako sam kaže, želje da gimnaziju završi sa najboljim mogućim uspehom. „Podvlači“ da kada upiše fakultet veslanje će postati prioritet u nameri da se ostvari svoj najveći cilj u veslanju a to je medalja u seniorskoj konkurenciji na svetskom prvenstvu.

U koju školu ideš i kakav si su ti planovi posle završetka srednje škole?

Idem u XII gimnaziju i odličan sam đak. Ovog septembra krećem u IV razred i već sam definisao šta ću posle toga. Želja mi je da upišem medicinu ili stomatologiju a za sada je otvoreno da li će to biti u zemlji ili inostranstvu. Potičem iz medicinske porodice pa sam i ja godinama zavoleo ovaj poziv. Pogotovo što bi svoje studiranje u medicini pokušao da usmerim ka sportu za koji sam posebno vezan. Plan mi je da posle završetka fakultata krenem stopama naših najpoznatijih medicinskih radnika u sportu i tako povežem dve svoje ljubavi.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam dugo, sa manje-više uspeha, trenirao košarku. Moj drug iz Osnovne škole Igor Špagnut, koji je već trenirao veslanje i koji trenutno brani boje Save, nagovarao me je da dođem da se oprobam i u ovom sportu. Zbog njega sam došao na probu i već posle prvog treninga sam se pronašao u ovom sportu. Jednostavno, na vodi osećam veliku slobodu što nije bio slučaj u salama gde sam trenirao košarku. S početka sam uporedo sa veslanjem išao i na košarkaške treninge, ali sam vrlo brzo prelomio i odlučio da se potpuno posvetim veslanju.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Najsrećniji sam bio 2012. kada sam na Balkanskom prvenstvu u Plovdivu osvojio dve srebrne medalje. Prvo sam se dokopao vicešampionske titule Balkana u dubl skulu u tandemu sa klupskim drugom Petrom Zelićem, a dan kasnije isti uspeh sam ponovio i u četverac skulu koji su pored mene i Zelića činili i naš “saigrač” iz Partizana Igor Đerić kao i član Crvene zvezde Nemanja Lečić.

Da li imaš omiljenog veslača?

Moj favorit broj 1 kada je svetsko veslanje u pitanju je češki skifista Andrej Sinjak. Otkako sam ga prvi put gledao postao je moj uzor, najviše zbog karakterističnog stila, a i zbog toga što vesla u skifu jednoj od najzahtevnijih disciplina. Pokušavam da ga kopiram i da izgradim stil sličan njegovom pošto je moj idol više godina.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Ove sezone glavni cilj mi je da izborim svoje mesto u reprezentaciji za Balkansko prvenstvo u Višegradu. Što se tiče nekih dugoročnih ciljeva osim plasmana na olimpijske igre, što je san svakog sportiste, želja mi je da osvojim odličje na svetskom prvenstvu. Znam da je put do toga ogroman i težak i da zahteva mnogo veću posvećenost nego što sam je ja pokazivao u dosadašnjoj karijeri. Ipak, namera mi je da kada završim gimnaziju i kada upišem fakultet koji želim mnogo više vremena posvetim veslanju i da tako pokušam da dosegnem neki od velikih ciljeva koje sam postavio pred sobom.