Nastupom na nedavnom Prvenstvu Srbije na ergometrima Veselin Tričković je sve ostavio bez daha. Rezultatom 6:17,7 ubedljivo je stigao do titule kadetskog prvaka države, ujedno donevši našem klubu jednu od četiri zlatne medalje sa ovog takmičenja. O veličini njegovog ostvarenja u Novom Sadu najbolje svedoče podaci da je imao samo nešto više od jedne sekunde slabije vreme od najboljeg juniora toga dana i da su bolji rezultat u ovom uzrastu pre njega uspela da postignu samo dvojica veslača – Milan Uzunović i Igor Lucić, obojica u “crno-belom” dresu. Po rečima stručnog štaba našeg kluba Tričković je prototip budućeg velikog sportiste. Predan i fanatičan na treninzima uspeo je da za kratko vreme svoj ogroman fizički potencijal pretoči u odličan rezultat, a kako apostorfira Partizanova struka, ako nastavi u ovom ritmu i predstojeća sezona na vodi biće njegova.

U koju školu ideš i kakav si đak?

U septembru prošle godine sam krenuo u Sportsku gimnaziju. Cilj mi je bio da posle osnovne škole, koju sam završio kao vrlo dobar đak, upišem neku školu uz koju ću najbolje moći da uskladim treninge. Zbog toga je Sportska gimnazija bila logičan izbor. Želja mi je da posle gimnazije nastavim školovanje na nekom od američkih univerziteta. Da bi mi to pošlo za rukom pored dobrog uspeha u školi moram da ostvarim i dobar rezultat u veslanju jer samo tako mogu do stipendije. U svakom slučaju voleo bih da odem na neki od univerziteta koji ima jaku veslačku ekipu i koji tradicionalno poštuje ovaj sport.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Moje prvo sportsko iskustvo vezano je za džudo koji sam trenirao šest godina. Iako sam imao odlične rezultate u ovom sportu vremenom sam se zasitio i u meni je nestala strast za treniranjem. Znao sam da je vreme da nešto promenim i izbor je pao na veslanje. Počeo sam u Crvenoj zvezi ali sam se razočarao zbog raznoraznih razloga i ubrzo sam prestao. Ipak, lampica mi se ponovo upalila u leto 2011. kada je srpski četverac sa kormilarom postao prvak na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Amsterdamu, ujedno oborivši svetski rekord. Ubrzo nakon toga, tj. odmah na početku školske godine, u moju školu je došao trener Dušan Bunčić koji je predstavio veslanje. Nije trebalo dva puta da mi kaže da dođem na probu u Partizan. Odradio sam prvi trening u ovom klubu i od tada neprekidno treniram četiri godine. Veslanje je jedan divan, istovremeno i zahtevan, sport, a prirodno okruženje u kojem, mahom, treniramo kao i odlično drugarstvo u klubu su samo neki od razloga što sam odlučio da mu se potpuno posvetim.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Za razliku od većine mojih drugara kojima su treninzi na vodi favorit broj 1, meni se pored njih podjednako sviđaju i treninzi na suvom, posebno ergometru. Kada si na ergometru u svakom trenutku tačno vidiš kako napreduješ, nema zabušavanja, a pomaže ti da ojačaš psihu. Takođe, sama činjenica da bez dobrog rezultata na ergometru nema dobrog rezultata na vodi doprinosi tome da sa zadovoljstvom radim i ovaj tip treninga.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Zlato na ovogodišnjem Prvenstvu Srbije na ergometetrima je moj najveći, ujedno i najznačajniji, uspeh u dosadašnjoj karijeri. Lane sam bio prva godina kadeta i nisam imao neki značajan rezultat. U pripreme za ovu sezonu sam ušao odlučniji nego ikad. Treneri Brus i Goksi su verovali u mene, maksimalno me podržavali i forsirali, a zlatom u Novom Sadu, nadam se, da sam opravdao ukazano poverenje. Pre početka takmičenja nadao sam se visokom plasmanu. Kada je krenula borba za medalje posle prvih 900 metara sam već napravio odličnu zalihu u odnosu na konkurenciju koju sam do kraja uspeo i da uvećam. Bio sam presrećan kada sam i zvanično postao državni prvak i prvo što sam pomislio jeste da su mi se sav trud i napor isplatili, a svi su mi čestitali na odličnom rezultatu.

Da li imaš omiljenog veslača?

Moj idol je Novozelanđanin Rob Vadel, koji više ne vesla. Dvostrukog svetskog šampiona u skifu i olimpijskog pobednika u ovoj disciplini na Igrama u Sidneju 2000. odlikovale su impozantne fizičke karakteristike. Kapacitet pluća mu je bio 12 litara, imao je besprekornu tehniku, a pored izvanrednih rezultata na vodi postizao je i fenomenalne rezultate ne ergometru. Kada sam počinjao da treniram uzor od naših veslača bio mi je Igor Lucić. Na ergometaru je ostvarivao rekordne rezultate a podjednako dobar je bio i na vodi.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Fokusiran sam na ovu sezonu u kojoj mi je glavni cilj da budem dominantan na domaćoj sceni i da tako izborim svoje mesto u državnom timu za Balkansko prvenstvo. Voleo bih da na ovom takmičenju dođem do zlatne medalje u dubl skulu sa svojim klupskim drugarom Vukom Mladenovićem, koji je zbog bolesti propustio nedavnu “Ergometrijadu”. Dugoročan cilj svakako su medalje sa velikih takmičenja u reprezentativnom dresu. Prvo u juniorskoj, a potom i u seniorskoj konkurenciji.