Vuk Mladenović je uz Veselina Tričković udarna igla ovogodišnjeg kadetskog tima Veslačkog kluba Partizan. Iako je zbog zdrastvenih problema propustio završnicu priprema i Prvenstvo države na ergometrima ogromnom voljom i zalaganjem uspeo je da se potpuno vrati u stroj. Najbolji dokaz toga jesu i odlični rezultati koje je počeo da postiže na vodi gde se sa svake regate vraća sa odličjinma. Po rečima stručnog štaba našeg kluba reč je o izuzetno talentovanom veslaču, odličnih fizičkih predispozicija, koji svaki zadatak na treningu ispunjava do tančina. Po radu može da bude primer svima, što se uostalom i očekuje od, uz Tričkovića, jedinog starijeg kadeta u klubu.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Trenutno završavam prvu godinu Sportske gimnazije. Biću vrlo dobar, za razliku od osnovne škole koju sam završio sa odličnim uspehom. Trebalo mi je vremena da uskladim obeveze u novoj školi sa velikim zahtevima treninga pa je došlo do malog pada kada je uspeh u pitanju. U svakom slučaju nakon gimanzije voleo bih da nastavim školovanje u Americi. Nadam se da ću preko veslanja dobiti stipendiju za neki od tamošnjih univerziteta, a građevina je oblast koja me najviše zanima. Voleo bih da se sa njom bavim nakon završetka sportske karijere.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam četiri godine trenirao košarku. Jedan odlazak u Kotor je sve promenio. Naime, sa roditeljima sam otišao na zimu u ovaj primorski crnogorski grad i tamo sam video veslače na pripremama. Svideo mi se ovaj sport pa sam po povratku u Beograd kontaktirao trenere iz Veslačkog kluba Partizan i potom došao na probu. Jedan period sam istovremeno trenirao košarku i veslanje ali je na kraju izbor pao na čamac. Jednostavno, ovaj sport je za razliku od svih ostalih, pa i košarke, jedinstven. Treninzi su drugačiji, sve zavisi isključivo ot tebe, a ima karakteristike i individualnog i kolektivnog sporta.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Ne pravim razliku između treninga. Svi su mi zanimljivi i svaki doživljavam kao poseban i novi izazov.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Najsrećniji sam bio kada sam na početku ove sezone osvojio bronzu u dubl skulu sa Veselinom Tričkovićem u Zagrebru. “Croatia Open” je jedna od najjačih regata kada je reč o veslačkom podmlatku, a u mom slučaju ovo takmičenje je imalo poseban značaj jer sam veslao posle duge pauze. Upravo ovaj uspeh mi je ulio ogromanu nadu i veru da brzo mogu da se vratim na pravi kolosek sa kojeg sam ispao zbog duge pauze.

Da li imaš omiljenog veslača?

Od stranih veslača znam za čuveni dvojac Novog Zelanda Bond, Marej kao i za čuvenog češkog skifistu Sinjeka. Imamo sreće da u klubu treniramo uz srpske vrhunske veslače i svako od njih može da nam bude uzor kako treba raditi i odnositi se prema sportu.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Ovogodišnji cilj mi je da osvojim zlato na Balkanskom prvenstvu. Najviše bih voleo da to bude u dubl skulu sa mojim klupskim drugarom Veselinom Tričkovićem. Mislim da smo nas dvojica u ovom čamcu bez premca u zemlji, što ćemo, nadam se, dokazati i na Prvenstvu Srbije, naravno ako budemo zajedno veslali. Nakon ove godine sledeći zadatak koji ću postaviti sebi jeste da izborim mesto u juniorskoj reprezentaciji za Svetsko prvenstvo. Tek kada dosegnem ovaj cilj razmišljaću o narednim.