Goran Todorović je u stručnom štabu Veslačkog kluba Partizan tek godinu dana. Bivši reprezentativni veslač, koji je u „crno-belom“ jatu neprekidno više od deceniju i po, naravno sa malim prekidima zbog studiranja u Americi gde je diplomirao na Berkliju, doneo je novu pokretačku energiju u naš klub. Veslači i veslačice, mahom članovi podmlatka, koji su pod njegovim budnim okom radili proteklih godinu dana napravili su ogroman skok na svim poljima. Najbolji dokaz toga jeste i nedavno Prvenstvo Srbije na ergometrima u Novom Sadu gde je naš klub, lišen pomoći najboljih seniora, ponovo ubedljivo stigao do ekipne titule. Čovek jeste glavni faktor za uspeh, kako u sportu tako i u svim ostalim segmentima života, a primer Gorana Todorović samo je još jedna potvrda toga. Svojim posvećenim, fanatičnim i stručnim radom uspeo je da za relativno kratko vreme preokrene mnoge stvari i da podmladak ponovo promoviše u glavnu materiju temelja našeg kluba.

Koji su tvoji utisci posle prve godine provedene na trenerskoj poziciji u Veslačkom klubu Partizan?

Veoma sam zadovoljan, istovremeno i prijatno iznenađen kako se sve odvija. Iskren na budem nisam očekivao da će sve ovako brzo da ide i da će rezultati rada biti više nego vidljivi, posle svega godinu dana. Presrećan sam, pre svega, jer smo u relativno kratkom roku stvorili jednu jaku i kompaktnu grupu od čak 45 kadeta i juniora, koji su izuzetno konkurentni i koji guraju jedni druge. Svi maksimalno dobro i posvećeno rade, svakim danom ispoljavaju ogroman potencijal, a kada bi mi neko sada rekao da moram da “precrtam” samo jedno ime zaista bi me doveo u neprijatnu situaciju. U svakom slučaju smatram da sa ovom grupom pravimo izuzetno jaku okosnicu kluba i to za duži vremenski period budući da se radi veslačima i veslačicama različitih uzrasta. Rezultati svakako nisu došli slučajno, a moja zasluga je jedino u tome što sam sa svojim pulenima uspeo da do tančina iznesem plan i program rada koji su godinama unazad pravili i razvijali sportski direktor i šef stručnog štaba Nebojša Ilić i prvi trener Aleksandar Ivković. Kao uostalom i svi ostali treneri u klubu, i ja radim pod njihovom komandom palicom i nadam se da, za sada, ispunjavam očekivanja koja su od uvek bila ogromna od kadeta i juniora.

Budući da si kao trener radio i na Berkliju i u Oakland Strokes jer možeš da napraviš poređenje između tih iskustva i ovog jednogodišnjeg u Partizanu?

Sistem i metodika rada u Americi i Srbiji, kada su u pitanju mlađe kategorije, gotovo da se ne razlikuju. Najbitnije je da za početak stvoriš jedan odnos uzajamnog poverenja jer je to ključ za sve ostalo. Moraš da stvoriš ambijent da ti veslači i veslačice beskrajno veruju jer samo tako možeš da dovedeš do toga da ispunjavaju sve zahteve treninga i aktivnosti u školi. To sam vrlo lako uspeo u Americi, a rezultati nisu izostali. Kada sam počeo da radim u Partizanu, iskren da budem, bio sam malo skeptičan po pitanju razvoja odnosa poverenja. Ipak, to sam doživeo kao poseban izazov, a dalo mi je mnogo veći motiv. Ovde su deca mnogo zrelija, samim tim malo im je komplikovanije prići. Tim pre što sam preuzeo i jednu grupu veslača koji su već dugo bili u procesu treninga, a uz koji nisu uspevali da izvuku svoj maksimalni potencijal. Prezadovoljan sam što sam i njih za ovo vreme uspeo da ubedim da sam uz promenu etike rada i odnosa prema treningu mogu da očekuju ispunjenje visokih standarda. Jedan od najboljih dokaza toga jeste i Damjan Lazić koji je za godinu dana uspeo da poboljša svoje vreme na ergometru za čak 22 sekunde. To u nekom normalnom razvojnom procesu nije moguće, a samo je dokaz da pre godinu dana, zbog neadekvatnog treninga, nije bio ni blizu svog maksimalnog dometa.

Partizan je po navici osvojio titulu na Prvenstvu Srbije na ergometrima u Novom Sadu. šta su prioriteti i ciljevi u nastavku sezone kada su u pitanju veslači i veslačice koji su pod tvojom ingerencijom?

Ciljevi su najviši, a trudićemo se da, pre svega, ispunimo standarde za reprezentativne selekcije. Rezultati u Novom Sadu su nam samo odličan pokazatelj da smo na dobrom putu, ali i da nam pravi rad tek predstoji. Imamo petoricu sjajnih juniora, trojicu starijih Damjana Lazića, Vanju Obradovića i Danila Radovanovića i dvojicu mlađih Veselina Tričkovića i Vuka Mladenovića. Njima cilj mora da bude odlazak na Evropsko prvenstvo za juniore u julu u Litvaniji, nakon toga i borba za odlazak na Svetsko prvenstvo za juniore u Holandiji krajem avgusta, kao i nastup na Balkanskom prvenstvu u Grčkoj u septembru. Kada su kadeti u pitanju tu imamo jednu veliku grupu od 28 veslača. Njih 12 su po godištu stariji kadeti, a uz Nikolu Mirila, kome je ovo prva godina kadetskog staža, bili su među 15 najboljih u zemlji na “Ergometrijadi”. Time su pokazali da bi trebalo da budu vodeći u zemlji kada je u pitanju i klub i reprezentacija. Iz te grupe, sudeći prema sadašnjim rezultatima, vođe bi trebalo da budu Novak Živanić, Pavle Lijeskić i Luka Stijačić. Grupu mlađih kadeta čini 15-tak veslača i ova godina za njih bi trebalo da bude razvojna, tj. da se maksimalno iskoristi za razvoj fizičkih i tehničkih karakteristika. Kada su devojke u pitanju tu imamo samo jednu juniorku Stašu Kenić, kao i šest kadetkinja – Ivanu Pavić, Elenu Radojković, Aleksandru Dinčić, Anu Filipović, Vukosavu Janjić i Lenku Protić. Pavićeva bi trebalo da povuče čitavu žensku grupu, a od nje se ove godine najviše očekuje da bude najbolja kadetkinja u zemlji jer, za razliku od ostalih naših veslačica, u 2016. ulazi sa respektabilnim iskustvom na međunarodnim regatama od prošle godine.

Mladi američki veslač Erik Kan letos je u našem klubu odradio trenažni program pod tvojim vođstvom. Da li će već ovog leta zaživeti Ivkovićeva i tvoja ideja projekta “Razvojnog letnjeg kampa Veslačkog kluba Partizan” za mlade veslače iz Amerike?

Ta ideja je stalno aktuelna i u u stalnom je procesu razrade. U kontaktu sam sa Kanom, a efekti boravka u Srbiji su očigledni. Umnogome je popravio svoje rezultate, a zahvaljujući tome uspeo je da preko veslanja dobije stipendiju za prestižni koledž Massachusetts Institute of Technology. Izborio se za veslači tim, a videćemo i rezultate na regatama kada počnu takmičenja u Americi. Već pet-šest Kanovih drugara nas je kontaktiralo sa željom da prođu isti program u Partizanu, a kontaktirala me je i moja nekadašnja saradnica iz Oakland Strokes koja bi dovela 15-tak devojčica na trenažno-rekreativni izlet u Beograd. Međutim, da bi u potpunosti realizovali dolazak nove ture iz Amerike potrebno je mnogo energije i vremena, kojeg je malo s obzirom da sam 200 odsto posvećen treninzima u Partizanu. Međutim, radimo na tome i nadamo se da ćemo već ovog leta u našem klubu biti u mogućnosti da ponovo ugostimo Amerikance.