Iako je od šeste godine trenirala tenis jedan odlazak na veslački trening je promenio sve. Te 2012. Nina Nikčević došla na probu u Partizan i od tada je veslanje, uz školu, postalo njena glavna preokupacija. Prošlogodišnja pionirska državna prvakinja u četverac skulu ove godine se prvi put takmičila u kadetskoj konkurenciji. Pripada grupi članova našeg kluba čiji su posvećenost svakom treningu i redovnost na njima za primer. Po rečima trenera ima odlične fizičke predispozicije za sport i ako nastavi u istom ritmu može da računa na lepu veslačku karijeru.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Osnovnu školu sam završila kao odličan đak, a ove godine sam postala srednjoškolka. Upisala sam XIII beogradsku gimnaziju. Izbor je pao na tu školu jer želim da dobijem opšte obrazovanje a pri tome sam i, trenutno, daleko od odluke o profilu zanimanja kojim bi volela da se bavim. Jedna od opcija sigurno jeste i da nastavim školovanje na nekom od američkih univerziteta budući da je veslanje odlična odskočna daska za to. To sam saznala tek pošto sam duboko zagazila u ovaj sport i kada sam videla koliko je naših veslača i veslačica kroz veslanje dobilo stipendije za školovanje u Americi.

Koji su ti omiljeni predmeti u školi?

Oduvek moji favoriti među predmetima su bili matematika i fizičko. Matematika mi odlično ide, volim da se “igram” sa brojevima i uživam na ovom predmetu. Budući da sam od malih nogu usresređena na sport i da sam u duši sportski tip logično je što mi je ovaj predmet omiljen.

Zbog čega si počela da treniraš veslanje?

Pre veslanja sam dugo trenirala tenis u kojem sam bila od šeste godine. U ovom sportu sam imala dosta uspeha. Međutim zbog povrede sam 2012. morala da napravim kratku pauzu. U to vreme kum moje drugarice Dragana Kušić, inače veslački trener, vratio se iz Majamija gde je radio i predložio nam je da probamo da treniramo veslanje. Otišle smo zajedno na probu u Partizan i odmah nam se svideo ovaj sport, a tenisu se više nikada nisam vratila. Sve nam je s početka treniranja bilo krajnje zanimljivo i jednistveno. Posebno sam bila oduševljena prelepim prirodnim ambijentom u kojem treniramo i u kojem se takmičimo.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Ništa ne može da se poredi sa treninzima na vodi. Obožavam kada u čamcu vežbamo tehničke i sve ostale detalje. I treninzi na suvom mi ne padaju teško jer su atmosfera i druženje na najvišem nivou. U takvom ambijentu je prelepo raditi.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Najsrećnija sam bila kada sam prošle godine postala pionirska državna prvakinja u četverac skulu u kojem su pored mene veslale Staša Kenić, Milica Sošo i Tamara Milutinović. Pored toga što mi je to najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri za mene je imao posebnu težinu jer je to bila moja prva zvanična trka. Debitovala sam i to na najjačem domaćem takmičenju i uspela da se popnem na najviše postolje podijuma. Bio je to bajkovit debi na takmičarskoj sceni koji mi je dao ogroman motiv da nastavim još motivisanije i predanije da treniram.

Da li imaš omiljenog veslača?

Kada god mi se ukaže prilika pratim veslačka takmičenja što uživo što preko malih ekrana. Presrećna sam jer sam bila volonter na Evropskom prvenstvu u Beogradu ove godine gde sam iz “prvog reda” mogla da pratim najbolje veslače i veslačice iz Evrope. Međutim, nemam idola jer bih volela da izgradim svoj stil po čemu ću biti prepoznatljiva.

Šta bi volela da postigneš u veslanju?

Trenutno sam fokusirana na sledeću sezonu, moju poslednju u kadetskoj konkurenciji, gde mi je glavni cilj da izborim svoje mesto u državnom timu za Balkansko prvenstvo. Naravno, volela bih da, korak po korak, gradim svoju karijeru. Kao i kod svih i moj san jeste da branim boje svoje zemlje na najvećim svetskim takmičenjima, pre svega olimpijskim igrama koje predstavljaju vrhunac karijere svih sportista.