Vukosava Janjić pripada grupi naših veslačica za koju stručni štab Veslačkog kluba Partizan tvrdi da ima potencijal za vrhunsku karijeru. Jednostavno, fizičke predispozicije ove pionirke ulivaju ogromnu nadu da, uz fanatičan rad i posvećenost, može da dotakne zvezde u ovom sportu. Pored vrhunskih morfoloških karatkteristika Janjićeva poseduje i sportsku drskost i borbenost što su, takođe, osobine neophodne za uspeh. Možda to ima i veze sa tim što uporedo sa veslanjem trenira i karate, kojem će, kako kaže, reći zbogom kada dođe do crnog pojasa. Nakon toga veslanje će joj, po njenim rečima, postati jedina sportska opcija.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Idem u Osnovnu školu OŠ „Filip Kljajić – Fića“. Ove godine sam krenula u sedmi razred, a vrlo dobar sam đak. Volela bih da posle osnovne škole upišem Sportsku gimnaziju. To mi je trenutna želja ali ima još mnogo vremena da se predomislim i da odem u nekom drugom pravcu.

Koji su ti omiljeni predmeti u školi?

Moj glavni favorit među predmetima jeste fizičko. Jednostavno, obožavam sport pa je logično što se na časovima fizičkog osećam najbolje i najispunjenije.

Zbog čega si počela da treniraš veslanje?

U jesen 2013. u moju školu je došao trener Dušan Bunčić. Svidela mi se promocija veslanja i odlučila sam da dođem na probu u Veslački klub Partizan. Budući da ne volim sportove sa loptom veslanje me je odmah privuklo svojom specifičnošću. Treniramo u jednom prelepom ambijentu, voda je velika inspiracija, a posebno mi prijaju sjajan odnos trenera prema svima nama i prelepo drugarstvo u klubu. U Partizanu sam stekla prijatelje za ceo život i oni su jedan od razloga što sam zavolela ovaj sport. Pored veslanja trenutno treniram i karate u kojem sam dugo i u kojem sam 2013. osvojila treće mesto u državi i drugo u gradu. I dalje mogu da uklapam sve obaveze pogotovo što se više ne takmičim u karateu. Trenutno imam plavi pojas, a odlučila sam da se, čim dođem, prvo do braon, a posle i do crnog pojasa, posvetim samo veslanju.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Kao i svima i meni su treninzi na vodi najzanimljiviji deo veslanja. Međutim, zanimljivo mi je i kada radimo u teretani, na poligonu i u parteru. Ergometar je težak i dosadan, ali smo svesni njegove važnosti pa i na njemu pokušavamo da pružimo svoj maksimum.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Moj ubedljivo najveći uspeh je bio kada sam u septembru ove godine postala državna prvakinja u pionirskom četevrac skulu u kojem su pored mene veslale Teodora Ačanski, Anđela Nišević i Ana Filipović. Ipak, nešto draže mi je bilo ovogodišnje srebro na Drugom kolu omladinske lige u Čurugu. Osvojila sam sa svojom velikom drugaricom Ivanom Pavić drugo mesto u dubl skulu koje je za mene imalo posebnui težinu jer mi je ta trka bila prva zvanična u karijeri.

Da li imaš omiljenog veslača ili veslačicu?

Budući da veslanje treniram nešto više od godinu dana slabo poznajem neke velike svetske veslače i veslačice. Volontirala sam na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu u Beogradu i bila sam fascinirana ambijentom i svim evropskim takmičarima. Međutim, smatram da ne treba da imam idola jer bi me to odvuklo od namere da izgradim svoj stil i nešto po čemu ću ja biti specifična.

Šta bi volela da postigneš u veslanju?

Volela bih da sa mnogo malih koraka na kraju dođem do toga da branim boje svoje zemlje na najvećim svetskim veslačkim takmičenjima – svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama, što je uostalom san svih mladih sportista. Ipak, svesna sam da je put do toga izuzetno dug i naporan. Zbog toga trenutno razmišljam samo o svom narednom koraku a to je seledeća sezona. Takimičiću se ponovo u pionirskoj konkurenciji i bila bih presrećna ako bi uspela da ponovo postanem državna prvaknja po mogućstvu u mojoj omiljenoj disciplini – skifu.