Uspeh trenera ne meri se samo brojem trofeja. Daleko važnije je koliko je neki pedagog stvorio ljudi.

Jedan takav primer imamo u veslanju. Reč je o Goranu Todoroviću, treneru u Veslačkom klubu Partizan, čiji su učenici osvojili brojne medalje u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. U Srbiji, ali i na međunarodnim takmičenjima.

Ipak, ono što izdvaja njegove učenike je da su odrasli u zdrave i samostalne ličnosti, koje su uporedo sa sportom, bili uspešni i u školi. I upravo to im je omogućilo da postanu studenti najprestižnijih beogradskih i američkih univerziteta gde će uz dalje napredovanje u veslanju, napredovati i u akademskom pogledu. I jednog dana postati stručnjaci u raznim oblastima, sa kontaktima koji će u dogledno vreme biti „odlučujući faktori” ne samo u poslu, već i u drugim sferama društvenog života.

Strahinja Pavišić i Veljko Kmekić opredelili su se za ostanak u Srbiji. Pavišić je upisao Prinston univerzitet, ali je odlučio da studira medicinu u Beogradu, a Kmekić Mašinski fakultet.

Mateja Mitrović je otišao na Univerzitet Kolumbija, Nemanja Luledžija i Mihajlo Dedić na Berkli, Luka Višacki na čuveni Jejl... Uroš Bogdanov je upisao Braun univerzitet, Marko Dojčinović i Danilo Đokić su otišli u Filadelfiju na Dreksel, a Luka Lončar je na Mersihurst koledž. Andrej Kovačević je još srednjoškolac, o kom će se tek čuti.
Koliko su za uspehe zaslužni sami, toliki je i doprinos Todorovića, koji nije zapostavljao važnost obrazovanja, znajući da i posle sportskih karijera njegovi učenici treba da budu ličnosti sa kojima će se ponositi on, Partizan i Srbija.