Basic HTML Version
Revija Veslačkog kluba Partizan broj I
6
đik i ja nismo mogli da budemo na maksimalnom
nivou u polufinalu, da bismo morali na kraju da
odustanemo i od B finala. Što se organizacije tiče
London je od ostalih Igara odvojilo to što je bez-
bednost bila na nikada većem nivou. Na svakom
koraku su se osećale ogromne bezbednosne me-
re. Veslačko i kajakaško takmičenje bilo je u Itonu,
predgrađu Londona gde smo bili smešteni u uni-
verzitetskom kampusu. Zbog toga i nismo osetili
onu pravu olimpijsku draž.
ParƟzan je ove godine 25. put uzastopno postao pr-
vak države. Šta ovaj klub odvaja od ostalih u zemlji?
U ParƟzan došao 1991. jer sam već tada smatrao da
je ovaj klub po profesionalizmu i stručnosƟ najbo-
lje mesto za razvoj i napredak jednog mladog vesla-
ča. MeđuƟm, tadašnji ParƟzan, celokupno veslanje
i sama Ada Ciganlija su se mnogo promenili i srećan
sam što sam bio svedok te transformacije. Na bolje,
naravno. Uslovi za bavljenje ovim sportom su podig-
nuƟ na najviši mogući nivo i ni po čemu, osim po širi-
ni baze, ne zaostajemo za veslačkim velesilama. Bez
obzira na nekadašnje uslove u ParƟzanu je oduvek
postojao ogroman entuzijazam ljudi i posvećenost
najvišim ciljevima što je rezulƟralo da se vremenom
napravi vrhunski sistem rada. Razvoj infrastrukture
je praƟo celokupni razvoj kluba kojim se danas svi
ponosimo. Uz odličan stručni kadar, usredsređenost
na paklen rad, standardi su podizani iz godine u go-
dinu a usput su beleženi i vrhunski rezultaƟ. Nove
generacije čim dođu u klub postanu svesne da imaju
obavezu da nastave taj niz. Na domaćoj sceni domi-
nacija se podrazumeva, a za pravi reper su postavlje-
ni uspesi na međunarodnoj sceni koja je ParƟzanu
jedino verodostojno merilo vrednosƟ.
Braneći boje ParƟzana osvojio si 22 Ɵtule držav-
nog prvaka. Koje za tebe imaju poseban značaj?
Pošto sam sve osim trijumfa na državnim prven-
stvima smatrao ličnim neuspehom nijedna Ɵtula za
mene nema poseban značaj, tj. sve su mi podjed-
nako drage. Ipak, 2001. mi je posebno značajna jer
sam na Državnom prvenstvu ostvario “het-trik“ u
seniorskoj konkurenciji. Osvojio sam zlata u skifu,
te sa Đorđem Višackim u dvojcu i dubl skulu. Se-
ćam se da sam pred poslednju trku nisam mogao
da stojim na nogama ali sam našao snage da iza-
đem na stazu i da na kraju i trijumfujem.
U klubu 23 godine? Šta za tebe predstavlja Par-
Ɵzan?
Više od polovine mog dosadašnjeg života proveo sam
u ParƟzanu. Iako deluje kao otrcana fraza moram da
kažem da ovaj klub za mene predstavlja drugu kuću.
Kada prođem rampu na Adi i kada krenem ka klubu
imam osećaj da sam otvorio vrata stana. U ParƟzanu
sam odrastao, proveo neke od najlepših trenutaka, i
ponosan sam što sam deo ove velike porodice.
Mnogi klinci stasavaju uz tebe. Kakav odnos
imaš sa mladim naraštajima u klubu i koji je
tvoj savet za sve one koji žele da postanu vr-
hunski veslači?
S obzirom na potpuno različite programe rada i na
to veliki deo sezone provedemo na raznim lokacija-
ma van Beograda retko srećemo mlađe takmičare u
klubu. Ipak, desi se da neke treninge na suvom i er-
gometrani radimo zajedno i srećan sam kada sam u
prilici da nekog ispravim ili da mu dam neki savet.
Ono što bi bio neki opšƟ savet za sve klince koji sa
bave ili tek nameravaju da počnu da treniraju vesla-
nje jeste da osnovni preduslov za uspeh da iskreno
vole ovaj sport. Ukoliko nije tako ne bi trebalo da ga
treniraju. Reč je o jednom izuzetno napornom, isto-
vremeno i prelepom, sportu koji s druge strane nije
komercijalan. Moraš da budeš spreman na mnogo
truda i odricanja ukoliko želiš da postaneš vrhunski
veslač, koji za razliku od osrednjeg fudbalera ili ko-
šarkaša zarađuje neuporedivo manje.
U 28-godišnjoj karijeri si osvojio pregršt meda-
lja. Koju bi posebno izdvojio?