Basic HTML Version
Od jula do septembra
39
– Bio sammlad, a gledajući i iz ove perspekƟve mislio
sam da je u tom trenutku to bila jedina moja opcija. U
sportskom smislu verovao sam tada da će me to do-
vesƟ do ostvarenja mog velikog sna, a to je osvajanje
olimpijskog odličja. S druge strane, iskren da budem,
jedan od faktora bio je i finansijski momenat. Azre-
bejdžanci su mi ponudili nešto o čemu nisam mogao
ni da pomislim u Srbiji. Tu ponudu nisam mogao da
odbijem i zbog specifične situacije u kojoj tada bio.
Studirao sam u Americi, gde život mnogo košta, a
majka sa svojom jednomplatomu Srbiji nije mogla da
mi značajno da mi finansijski pomogne – kaže Lucić i
u jednom dahu nastavlja – U Azerbejdžanu sam upo-
znao mnogo dobrih ljudi koji će mi ostaƟ prijatelji za
ceo život. Svi su me gledali kao brata i maksimalno se
trudili da se osećam kao kod kuće. Takođe, imao sam
čast da radim sa vrsnim veslačima, između ostalog, sa
jednim od najboljih skifista današnjice Aleksandrom
Aleksandrovim. Gledajući sa mnogo strana ova mo-
ja epizoda u životu je bila izuzetno korisna. Među-
Ɵm, vremenom sam počeo da shvatam da sam sve
dalje od cilja zbog kojeg sam, prevashodno, doneo
tako delikatnu odluku kao što je bila promena dresa
državnog Ɵma. Prve dve godine sam, zbog studija u
Americi, samo dva meseca godišnje dolazio u Evropu
na takmičenja. Pošto sam bio u američkom sistemu
treninga nisam bio načisto kako će sve izgledaƟ kada
budem počeo sa intenzivnim treninzima u Azerbej-
džanu. To se desilo u januaru ove godine kada sam
prvi kompletan trenažni proces odradio u ovoj zemlji.
Trenirao sam u impozantnom kompleksu za sportove
na vodi iz doba SSSR–a Mingičaviru, 350 kilometara
udaljenim od Bakua, koji zaista ima vrhunske uslove
za pripreme. Uprkos odličnom i obimnom radu počeo
>>>