Basic HTML Version
40
Revija Veslačkog kluba Partizan broj IV
sam sve više da padam, kako na tehničkom tako i na
mentalnom planu. Da uopšte ne ide kako bi trebalo
postalo je očigledno na šampionatu u Poznanju gde
sam sa Borisom Jotovim zauzeo poslednje mesto u
dubl skulu.
Upravo posle ovog šampionata Lucić je doneo i defi-
niƟvnu odluku da napusƟ Azerbejdžan i da se vraƟ u
Srbiju. Na toj odluci veliku podršku je imao i odmajke.
– Iako sam tri godine bio daleko od Srbije moram da is-
taknem da sam sve vreme bio u kontaktu sa mnogima,
najviše sa mojim veslačkim ocem Aleksandrom Ivko-
vićem. I dok sam trenirao sa trenerima reprezentacije
Azerbejdžana sa Brusom sam se redovno savetovao po
svim veslačkim pitanjima. Sa njim sam u mom klubu
ParƟzanu, koji smatram za drugu kuću, radio neprekid-
no celu jednu deceniju, tj. od svoje 12 godine. Ivković
je svakako najzaslužniji za sve moje rezultate u mlađim
kategorijama srpske reprezentacije. Kada sam mu sa-
opšƟo kako se osećam i da razmišljam da dignem ruke
od svega pozvao me je da dođem u Srbiju i da počnem
treniram sa njegovim Ɵmom i da zajedno pokušamo
da me vraƟmo u srpsko veslanje. U Srbiju sam sƟgao 2.
juna i odmah se priključio pripremama, a uporedo sa
ljudima iz našeg Saveza krenuo u akciju povratka statu-
sa srpskog veslača – rekao je 24–godišnji Lucić i dodao
– Dolazak kući mi je neverovatno prijao. Na treninzi-
ma sam imao veliku podršku svih veslača, a ta toplina
i dobrodošlica su dodatno doprineli da na Paliću po-
sƟgnem neke zavidne rezultate u skifu, koji nikada nije
bio moja jača disciplina. I sebe sam iznenadio nekim
vremenima i očigledno je da je obnova rada sa Ivkovi-
ćem već počela da daje odlične rezultate, Ɵm pre što
sam protekle tri godine mnogo napredovao na fizič-
kom planu, a samo je trebalo neko da mi pogodi žicu.
Presrećan sam zbog toga, a u dogovoru sa Ivkovićem
bez ikakvog priƟska krećem u susret prvim izazovima.
Idealan razvoj situacije za Lucića bio bi da se polako
ali sigurno vraƟ u željenu formu i da se tako namet-
ne za državni Ɵm.
– Presrećan sam što sam se vraƟo, a svestan sam da kre-
ćem od nule. U svakom slučaju i dalje verujem u sebe i
svoj kvalitet. Siguran sam da neću biƟ jedan od onih koji
su se izgubili na prelasku iz mlađih kategorija u seniore.
VraƟo sam se u srpsko veslanje jer sam postao svestan
da samo ovdemogu do ispunjenja svog sna – olimpijskog
odličja, a nema te prepreke koju nisam spreman da pre-
skočim na tom putu – zaključuje diplomac Berklija Lucić
od čijihostvarenja treba izdvojiƟ i četvrtomestou skifuna
Svetskomprvenstvu za juniore u Lincu 2008.
¶
Amerikanac koga
su oduševili ljudi u
Srbiji i veslanje kao
stil života u Partizanu
Decenijama unazad veslači i veslačice iz naše zemlje
odlaze na studije u Ameriku gde nastavljaju da se ba-
ve ovim sportom u tamošnjim koledžima. Sredinom
juna došlo je do još jednog veslačkog “transfera” na
relaciji Srbija – SAD, samo u suprotnom smeru. Mla-
di američki veslač Erik Kan, s željom da podigne nivo
svog veslanja, 16. juna sƟgao je u Srbiju, gde je po
specijalnom programu trenirao u Veslačkom klubu
ParƟzan sve do 22. avgusta. Ovaj 17–godišnjak iz
Berklija, malog mesta nadomak San Franciska, po-
zvao je svog nekadašnjeg trenera iz srednje škole
Oakland Strokes Gorana Todorovića sa molbom da
dođe u naš klub i da radi u toku letnjeg raspusta.
– Sa Kanom sam radio na početku svoje trenerske
karijere u Oakland Strokes. Vodio sam laki osmerac
u ovom srednjoškolskom Ɵmu čiji je i on bio član.
Za kratko vreme ostvarili smo ogroman napredak.
Od autsajdera postali smo izuzetno jak Ɵm osvojiv-
ši treće mesto u Americi u juniorskoj konkurenciji,
iako smo imali ubedljivo najmlađu ekipu. Mojim do-
laskom u Srbiju, gde sam postao trener u ParƟzanu,