Basic HTML Version
Revija Veslačkog kluba Partizan broj II
26
U
mnoštvu datuma i godina koji su
obeležili bogatu istoriju Veslač-
kog kluba ParƟzan, koja daƟra od
5. jula 1951. kada je rođen ovaj
klub, 4. septembar 1965. ima po-
sebno mesto. Tog subotnjeg da-
na ParƟzanovi veslači su se prvi
put borili za medalju na evropskim prvenstvima.
“Crno–beli“ dvojac sa kormillarom Božidar Velj-
ković, Predrag Savić, kormilar Predrag Todorović,
braneći boje Jugoslavije, zauzeo je šesto mesto na
šampionatu Starog konƟnenta u Duizburgu i tako
utabao put budućim ParƟzanovim ogromnim us-
pesima na međunarodnoj sceni. Iako je naš klub
i pre toga imao predstavnike na Evropskom pr-
venstvu i to u Poznanju 1958, kada su u 2+ vesla-
li Milan Mart i Miodrag Zah sa kormilarom Ilijom
Kavazovićem, u Duizburgu su se prvi put momci iz
našeg kluba probili do same završnice šampionata.
Iako će ove godine biƟ pola veka od Evropskog pr-
venstva u Duizburgu sećanja na ovaj događaj nisu
izbledela. Božidar Veljković priču o Diuzburgu po-
činje finalnim okršajem.
– Za razliku od danas u moje vreme takƟka za tr-
ke je bila malčice drugačija, budući da nivo fizičke
spreme nije bio na današnjem. Mnogo više se vo-
dilo računa o rasporedu snage, koju su maksimal-
no gledao da čuvaš u prvih 500 metara. Nakon to-
ga postepeno bi pojačavao ritam. Danas se mnogo
žešće vesla, tj. u gotovo najvišem ritmu od početka
do kraja. Mi smo u finalu izgoreli u želji da ostva-
rimo što bolji rezultat. Neiskusno smo zapeli od
početka, odmah smo izbili na čelo, bili dominantni
prvih 500 metara ali smo od tog trenutka počeli da
padamo. Rivali su nas polako preƟcali, a na kraju
zlato su osvojili Rusi koji su prvi put na nekom tak-
mičenju korisƟli štopericu. Ona je bila postavljena
na čamac i omogućila im je da najbolje kontrolišu
ritam. Srebro je pripalo posadi Istočne Nemačke,
a bronza čamcu Češke. Mi smo, u svakom sluča-
ju, bili presrećni što uopšte došli do prilike da se
borimo za odličje budući da je konkurencija bila
prejaka. U našoj disciplini bilo je prijavljeno 18 ča-
maca. U kvalifikacijama smo zauzeli drugo mesto
pa smo do finala morali da se borimo kroz repesaž.
U toj trci smo trijumfovali i tako se domogli veli-
kog finala, do kojeg se, od jugoslovenskih posada
u Duizburgu, domogao jedino još osmerac. I on je
u finalu bio šesƟ. Njega su činili veslači Mornara u
čijem je sastavu bio i naš Alojz Fir. On je u to vreme
bilo na trogodišnjem služenju vojnog roka u Splitu
pa je u to vreme branio boje Mornara – kaže na
početku Veljković.
Pored plasmana u finale Evropsko prvenstvo 1965.
Veljkoviću je ostalo u prelepom sećanju i zbog vr-
hunske organizacije ovog događaja.
– Šampionat u Diuzburgu je postavio nove stan-
darde na polju organizacije. Učesnici ovog do-
gađaja su na raspolaganju imali besplatan javni
prevoz koje, doduše, zbog velikih obaveza nismo
mogli mnogo da korisƟmo i tako bolje upoznamo
čari ovog prelepog gradića. Za potrebe ovog šam-
pionata domaćin je podigao prelep sportski cen-
Pola veka od D