Basic HTML Version
Revija Veslačkog kluba Partizan broj II
28
momenƟ. Naredne godine u pripremama za Svetsko
prvenstvo na Bledu sam se povukao i to iz dva razloga.
– PriƟsci stručnog štaba reprezentacije na nas “slatke”
momke bili su prejaki. Uvek smo morali da budemo
mnogo bolji od ostalih da bismo se nametnuli za držav-
ni Ɵm bez obzira što smo Savić i ja bili među najboljim
veslačima tadašnjice. NapusƟo sam Bled ali najveći
moƟv za to sam imao jer sam želeo da se posveƟm stu-
diranju. Bio sam na pola puta na Tehnološkom fakulte-
tu i znao sam da je to bio ključan period ukoliko želim
da završim fakultet. Povrh svega veslanje je u tom tre-
nutku bio potpuno amaterski sport, nije bilo ni odlaza-
ka na studiranje u Ameriku kao neki vid saƟsfakcije, pa
svi mi smo morali da razmišljamo od čega ćemo živeƟ
u budućnosƟ. Pošto je, ujedno, unutar reprezentacije
atmosfera bila loša za mene u tom trenutku nije bilo
dileme. Ubrzo posle toga postao sam apsolvent što mi
je bila garancija da ću fakultet i završiƟ. Naredne, 1967,
usledilo je moje drugo veliko razočaranje u reprezen-
taciju koje je dovelo do toga da polako stavljam tačku
na karijeru. Te godine pred Državno prvenstvo u Jajcu
doneta je odluka da na ovom takmičenju mogu da na-
stupaju samo klupske posade, tj. nije moglo da bude
kombinovanih čamaca. Najbolji čamci trebalo je, po toj
odluci, momentalno da postanu reprezentaƟvne posa-
de za Olimpijske kvalifikacije u Kanadi za plasman na
Igre u Meksiko SiƟju 1968. ParƟzanov 4+ u kojem su
pored mene veslali i Niko Osolnik, Predrag Savić i Slo-
bodan Đorđević, a čiji je kormilar bio Radojević, trijum-
fovao je ubedljivo iako su HrvaƟ na samom takmičenju
već prekršili dogovor. Naime, jedan 4+ činili su vesla-
či Gusara i Mornara. U mislima mi je već bila regata
u Montrealu ali je u Veslačkom savezu Jugoslavije, za
“zelenim stolom”, doneta odluka da državni 4+ bude
kombinacija ParƟzanovih i Mornarovih veslača. U toj
kombinatorici Niko i ja smo jednostavno “precrtani” i
tako nam je oduzeto nešto što smo na stazi pošteno
zaradili. Ta odlika me je mnogo pogodila i to je i dan-
danas najveće moje životno razočaranje. Momentalno
mi se izgubio moƟv za daljim bavljenjem sportom. Ve-
slao sam i naredne godine na Državnom prvenstvu u
Jajcu gde je “crno-beli” četverac sa kormilarom pono-
vo ubedljivo osvojio zlato. Ubrzo posle toga stavio sam
tačku na karijeru, posle 11 godina akƟvnog bavljenja
ovim sportom. Iako me je Danko Đunić nekoliko puta
posle toga nagovarao da ponovo počnem da se takmi-
čim u meni nije bilo više strasƟ za to. PosveƟo sam se
poslovnoj karijeri diplomiranog inžinjera tehnologije –
isƟče Veljković.
Iako je krajemsedamdeseƟh godina prošlog veka okre-
nuo leđa veslačkoj karijeri Veljković je do dan-danas
ostao uz svoj klub, u kojem je trenutno član Upravnog
Dvojac za ponos: Predrag Savić
i Božidar Veljković