Basic HTML Version
Naše prvo svetsko odličje
49
završavali seniorske karijere u klubu koji gotovo da ni-
je imao ništa od opreme i infrastrukture. Čak nije po-
stojao ni asfaltni put do kluba. Njegov kraj je bio kod
Veslačkog kluba Crvena zvezda odakle se nastavljao ze-
mljani put, sa šinama sa strane. Takođe, nije postojao
ni nasip tako da je ParƟzan često plavljen. Klupsku in-
frastrukturu činio je hangar i sojenica sa dve prostorije.
Jedna je bila svlačionica koju, kada pomerimo klupe,
pretvorimo u teretanu, a druga je predstavljala tako-
zvanu kancelariju kluba. Od čamaca smo posedovali
po jedan drveni četverac i osmerac marke “Empaher“.
Imali smo dva betonska tega, jedan od 75 kg koji se
stalno krunio i došao na kilažu od 63 i jedan od 30 kg,
izliven u vojničkoj konzervi. Postojala su i dva vunena
gunja koja smo Ilić i ja korisƟli da se ne bismo smrzli
kada izađemo na vodu u hladnijim periodima godine.
Oni su nam služili i kao svojevrsne strunjače kada radi-
mo vežbe na podu u svlačionici – teretani. Mlađe kate-
gorije prakƟčno nisu postojale. Bili su tu neki klinci koji
su većinu vremena provodili igrajući fudbal iza samog
kluba. Te godine spremali smo se za Državno prvenstvo
u Jajcu. Iako je seniorski četverac sa kormilarom, jedini
ParƟzanov čamac koji je nastupio u Jajcu, bio u grupi
favorita za odličje nismo sƟgli do postolja. Ja sam pred
prvenstvo pao sa motora, dok je Ilić zaradio ozbiljnu
>>>
Danko Đunić Junior, Predrag Jovanović, Dušan Bunčić, Aleksandar RisƟć,
Vladimir AnƟć na Svetskom prvenstvu za juniore u Segedinu 1989. godine