Basic HTML Version
50
Revija Veslačkog kluba Partizan broj VII
povredu leđa. To nas jemnogo sputalo i dovelo do toga
da se sa tog takmičenja vraƟmo praznih šaka – kaže na
početku Kovačević.
Već naredne godine, u dogovoru sa predsednikom
kluba Dankom Đunićem, Kovačević i Ilić su preuzeli
brigu oko stručnog rukovođenja kluba, da bi godinu
dana kasnije bili primljenu u radni odnos.
– Preuzeli smo ParƟzan u vrlo specifičnoj situaciji bu-
dući da, pored pomenuƟh uslova, gotovo da uopšte
nije bilo veslača. Odmah smo prionuli na posao, a je-
dino što smo imali na početku bila je ideja i fanaƟčna
želja da napravimo nešto. OƟšli smo u našu nekada-
šnju Osnovnu školu “Josif Pančić“ i iz jednog odeljenja
pozvali petoricu-šestoricu momaka da dođu na tre-
ning. Uz neke momke koji su bili u klubu uspeli smo
da oformimo kadetski osmerac u kojem je, između
ostalih, veslao i Predrag Jovanović, a kormilar bio je
Danko Đunić Junior. Uz veliko zalaganje, fenomenal-
nu atmosferu I, pre svega, ogroman i posvećen rad
uspeli smo da 1986. u Beogradu osvojimo zlato i tako
napravimo ogromno iznenađenje, jer su u to vreme
mlađe kategorije Jadrana iz Zadra bile neprikosnove-
ne. U finalu smo posƟgli vreme 2:57 koje je i za dana-
šnje prilike izvanredan rezultat. U to vreme u klub je,
posle našeg odlaska u “Josif Pančić“, sƟgao i Vladimir
AnƟć, dok je Aleksandar RisƟć došao iz Zvezde. Tako
je polako ali sigurno počeo da se sklapa moćan moza-
ik. Dve godine kasnije, 1988, Đunić Junior, RisƟć, Jo-
vanović i AnƟć bili su članovi kadetskog osmerca na
Balkanskom prvenstvu, a 1989. smo od njih napravili
juniorski četverac – priseća se Kovačević.
Prvi veliki ispit te godine ovaj čamac je imao na Prvo-
majskoj bledskoj regaƟ koja je bila izborna za sastav
nacionalnog Ɵma. ParƟzanovom četvercu malo ko je
davao velike šanse, Ɵm pre, što naš klub u to vreme
nije bio među centralnim figurama jugoslovenskog
veslanja.
– U trci juniorskih četveraca pobedili smo kombi-
naciju Bleda i NauƟlusa iz Kopra u kojoj su, između
ostalih, veslali izvanredni veslači Bleda Istok Čop i
Denis Žvegelj, koji su potom na Svetskom šampio-
natu u Segedinu te godine postali svetski prvaci u
dvojcu bez kormilara. Tim trijumfom, koji nam je
obezbedio nastup na planetarnom šampionatu u
Mađarskoj, napravili smo prvorazredno iznenađe-
nje. Bili smo presrećni samim plasmanom, ali i silno
moƟvisani da se što bolje pripremimo za ovo takmi-
čenje. Potpuno smo se odvojili od ostatka reprezen-
tacije u kojoj su nas, kao svakog novajliju, gledali sa
nekom vrstom nipodoštavanja. Barem sam ja imao
takav uƟsak. To možda i ne bi trebalo da čudi po-
što sam bio mlad trener, imao sam svega 28 godi-
na, a u državnom Ɵmu glavnu reč vodili su prekaljeni
stručnjaci Branimir Štajner iz Osijeka, Romano Bajlo
iz Zadra i Krunoslav Janković iz Crvene zvezde. Odlu-
čili smo da završne pripreme za Segedin odradimo
na Paliću. Jedan od razloga je bio i to što je u ovom
mestu mikro klima bila slična onoj koja nas je oče-
kivala na Svetskom prvenstvu. Štroker ParƟzanovog
četverca bio je Vladimir AnƟć, sjajan veslač i vanse-
rijski talenat. MeđuƟm, nije bio neki preterano veliki
radnik. Budući da sam znao da od njega mnogo zavi-
si uspeh cele ekipe razmišljao sam kako da ga poseb-
no moƟvišem. OseƟo sam već tada da u njemu čuči
pravi biznismen, što se pokazalo kao tačnim budući
da je postao ozbiljan poslovni čovek. Odvojio sam ga
sa strane i obećao mu 100 nemačkih maraka, koje su
bile pravo bogatstvo za sve nas, ukoliko se plasiramo
u finale Svetskog prvenstva. Od tog trenutka sve je,
na teškim i zahtevnim pripremama na kojima smo
imali najskromnije uslove, išlo kao po loju. AnƟć se
potpuno razmrdao, krenuo je da širi poziƟvnu ener-
giju na čitav Ɵm i u tom trenutku mogao sam da i
odem sa priprema, siguran da će ceo plan treninga
odradiƟ do tančina – napominje Kovačević.
Po njegovim rečima sam dolazak na poprište Svet-
skog prvenstva za juniore bio je šokantan.
– Kada smo sƟgli u Segedin sačekalo nas je vrlo ne-
prijatno iznenađenje. U taboru jugoslovenske repre-