Basic HTML Version
Naše prvo svetsko odličje
51
zentacije saopšƟli su nam da nema mesta za nas u
zvaničnom smeštaju. Bilo je 38 stepeni, sedeli smo
u kombiju, a u Ɵm trenucima trebalo ostaƟ pribran,
pre svega zbog momaka. Kupio sam im lubenicu da
se osveže i oƟšao sam do gradskog info-pula. Našli
smo privatni smeštaj kod neke žene, a sreća da je bio
svega 20 minuta vožnje od staze. Tu smo sami spre-
mali hranu i raspremali sobu, tako da uopšte nismo
imali uƟsak da smo akteri jednog velikog svetskog
sportskog događaja – kaže Kovačević i dodaje da je
ovaj čamac sƟgao u Segedin bez bilo kakvih rezultat-
skih očekivanja – Apsolutno nismo imali pojma koli-
ko možemo. Posle Prvomajske bledske regate nismo
učestvovali ni na jednom takmičenju, a smatrali smo
da bi plasmanom u finale posƟgli uspeh na uspesi-
ma. MeđuƟm, već u prvoj trci oseƟo sam da mnogo
vredimo iako nismo uspeli da se direktno plasiramo
u finale. To se videlo u repesažu iz kojeg smo ruƟnski
sƟgli do borbe za odličja. Znao sam da možemo i do
medalje od koje nas je delila još jedna dobra trka.
AnƟću sam u međuvremenu duplirao bonus ukoliko
sƟgnemo do postolja, znajući da je ključ u njegovim
rukama. Slika koja mi se posebno urezala u sećanje
jeste i da je naš kormilar, današnji trener pionira Par-
Ɵzana, Dušan Bunčić svojom pojavom na sve osta-
vljao snažan uƟsak. Nedostajalo mu je kilograma, pa
smo ga pred svako merenje nalivali vodom. Bio je
preslatko dete, a i on odradio svoj posao kako treba.
Kovačević se seća svakog detalja finalnog dana.
– Zbog loših vremenskih uslova na stazi finale je po-
mereno za dva sata. Istog momenta vraƟli smo čamac
u hangar i odlučio sam da odemo u našu sobu. Pri-
sutna je bila tenzija i želeo sam da momcima nekako
skrenem pažnju. Čim smo ušli u sobu namerno sam
podigao “frku“ zbog čega nisu oprani sudovi. Pokre-
nuta je rasprava, momci su prebacivali krivicu s jed-
nog na drugog i na trenutak su potpuno prestali da
razmišljaju o trci, što mi je i bio cilj. Onda sam ih iz-
veo u dvorište, svi su seli na stolice i održao svojevr-
sni autogeni trening, za koji sam tek mnogo kasnije
saznao da postoji kao takav. Svi su zažmurili i tražio
sam od njih da zamisle čitavu trku u kojoj osvajaju
medalju. Odbrojavao sam im deonice trke, a ceo “tre-
ning“ je trajao oko šest minuta, koliko otprilike traje
i veslačka trka. Kada je bilo vreme da se vraƟmo na
stazu bili su kao roboƟ, maksimalno fokusirani. Bez
ijedne reči oƟšli smo u hangar, uzeli čamac i sƟgli na
start. Finale je bilo fenomenalno. Naš čamac je vo-
dio 1.500 metara, u Ɵm trenucima Istočna Nemačka
je počela da napada. Momci nisu obraćali pažnju na
to. Veslali su svoju trku i na kraju sƟgli do srebra. Aj-
fel (prim. aut. Danko Đunić), Ilić i ja smo se zagrlili i
počeli da zajedno da skačemo od sreće. Nismo mo-
gli da verujemo da smo sƟgli do svetskog odličja. Bio
je to zaista izvanredan uspeh na koji niko nije raču-
nao. Spremali smo se u uslovima koji su bili daleko od
ozbiljnih, veslali u pozajmljenom čamcu od Zagreba,
ali sa čvrstom verom u ideju da možemo da se nosi-
mo sa svima. I dan-danas mnogim mladim trenerima
pričam istu stvar pozivajući se na moje iskustvo – mo-
gućnosƟ u veslanju su ogromne i one najmanje zavise
od novca i uslova. Posvećenost, želja i volja pojedinca
su najznačajniji resurs i ako njega nema rezultat, bez
obzira na uslove i opremu, nikada neće doći – isƟče
Kovačević i zaključuje – Naravno, ispunio sam svoje
obećanje AnƟću. Čim sam uspeo da od svojih prihoda
uštedim 200 maraka, pozvao ga da mu ih uručim. On
je to odbio s rečima da mu je najveća nagrada to što
je osvojio svetsko srebro. MeđuƟm, bio sam uporan.
InsisƟrao sam na tome da uzme novac koji sam mu
obećao i na kraju sam uspeo u tome.
Inače, na Svetskom prvenstvu za juniore u Segedinu
1989. u četvercu sa kormilarom je nastupilo 12 čamaca.
U finalu, pored pomenuƟh osvajača odličja, učestvovali
su i čamci Australije (6:49.54), Bugarske (7:00.49) i Grčke
(7:06.15). Pored četverca sa kormilarom Jugoslaviju je
predstavljalo još pet posada, sve u muškoj konkurenciji.
Najuspešniji je bio dvojac bez kormilara Istok Čop, Denis
Žvegelj (Bled) koji je osvojio zlato. U dubl skulu je osvo-
jeno peto mesto, skifu i dvojcu sa kormilarom šesto, a u
četverac skulu deveto.
¶